وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْقَدَرِيَّةُ مَجُوسُ هَذِهِ الْأُمَّةِ إِنْ مَرِضُوا فَلَا تَعُودُوهُمْ وَإِنْ مَاتُوا فَلَا تشهدوهم» . رَوَاهُ أَحْمد وَأَبُو دَاوُد
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan, Nabiy ﷺdan rivoyat qilinadi. U zot: «Qadariya (qadarni inkor qiluvchilar) bu ummatning majusiylaridir. Agar kasal boʻlsalar, ularning holidan xabar olmang; agar oʻlsalar, ularning (janozasida) hozir boʻlmang», dedilar.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан, Набий ﷺдан ривоят қилинади. У зот: «Қадария (қадарни инкор қилувчилар) бу умматнинг мажусийларидир. Агар касал бўлсалар, уларнинг ҳолидан хабар олманг; агар ўлсалар, уларнинг (жанозасида) ҳозир бўлманг», дедилар.
عَن نَافِع أَن ابْن عمر جَاءَهُ رجل فَقَالَ إِنَّ فُلَانًا يَقْرَأُ عَلَيْكَ السَّلَامَ فَقَالَ لَهُ إِنَّهُ بَلَغَنِي أَنَّهُ قَدْ أَحْدَثَ فَإِنْ كَانَ قَدْ أَحْدَثَ فَلَا تُقْرِئْهُ مِنِّي السَّلَامَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُول يكون فِي هَذِه الْأمة أَو فِي أمتِي الشَّك مِنْهُ خَسْفٌ أَوْ مَسْخٌ أَوْ قَذْفٌ فِي أَهْلِ الْقَدَرِ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ وَابْنُ مَاجَهْ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ: هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, uning huzuriga bir kishi kelib: «Falon kishi sizga salom yoʻllayapti», dedi. Shunda u: «Menga uning bidʼat chiqargani haqida xabar yetdi; agar u haqiqatan bidʼat chiqargan boʻlsa, undan menga salom yetkazma. Chunki men Rasululloh ﷺning: ‹Bu ummatda — yoki: ummatimda (gumon rovidan) — yerga yutilish, yo (suratning) almashinishi, yoki tosh yogʻishi qadar ahli (taqdir borasida adashganlar) ustiga boʻladi›, deganlarini eshitganman», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan, sahih, gʻaribdir. Abu Saxrning ismi Humayd ibn Ziyoddir.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, унинг ҳузурига бир киши келиб: «Фалон киши сизга салом йўллаяпти», деди. Шунда у: «Менга унинг бидъат чиқаргани ҳақида хабар етди; агар у ҳақиқатан бидъат чиқарган бўлса, ундан менга салом етказма. Чунки мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Бу умматда — ёки: умматимда (гумон ровидан) — ерга ютилиш, ё (суратнинг) алмашиниши, ёки тош ёғиши қадар аҳли (тақдир борасида адашганлар) устига бўлади›, деганларини эшитганман», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан, саҳиҳ, ғарибдир. Абу Сахрнинг исми Ҳумайд ибн Зиёддир.
وَعَن أم سَلمَة يَا رَسُول الله لَا يزَال يصيبك كُلِّ عَامٍ وَجَعٌ مِنَ الشَّاةِ الْمَسْمُومَةِ الَّتِي أَكَلْتَ قَالَ: «مَا أَصَابَنِي شَيْءٌ مِنْهَا إِلَّا وَهُوَ مَكْتُوبٌ عَلَيَّ وَآدَمُ فِي طِينَتِهِ» . رَوَاهُ ابْنُ مَاجَهْ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Ummu Salama: «Ey Allohning Rasuli, siz yegan zaharlangan qoʻy goʻshtining ogʻrigʻi har yili sizga tegib turaveradi», dedi. U zot: «Menga undan tekkan har bir narsa, Odam hali loyligida ekan menga (peshonamga) yozib qoʻyilgan», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Умму Салама: «Эй Аллоҳнинг Расули, сиз еган заҳарланган қўй гўштининг оғриғи ҳар йили сизга тегиб тураверади», деди. У зот: «Менга ундан теккан ҳар бир нарса, Одам ҳали лойлигида экан менга (пешонамга) ёзиб қўйилган», дедилар.
عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم قَالَ: «إِنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا مَاتَ عُرِضَ عَلَيْهِ مَقْعَدُهُ بِالْغَدَاةِ وَالْعَشِيِّ إِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَمِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَإِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ فَمِنْ أَهْلِ النَّارِ فَيُقَالُ هَذَا مَقْعَدُكَ حَتَّى يَبْعَثك الله يَوْم الْقِيَامَة»
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Biringiz vafot etganda, unga — ertalab ham, kechqurun ham — oʻz joyi koʻrsatiladi. Agar u jannat ahlidan boʻlsa, unga jannatdagi joyi koʻrsatiladi; agar u doʻzax ahlidan boʻlsa, unga doʻzaxdagi joyi koʻrsatiladi. Soʻng unga: ‹Bu — sening joying — to Alloh seni Qiyomat kuni tiriltirguncha›, — deyiladi», — dedilar.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бирингиз вафот этганда, унга — эрталаб ҳам, кечқурун ҳам — ўз жойи кўрсатилади. Агар у жаннат аҳлидан бўлса, унга жаннатдаги жойи кўрсатилади; агар у дўзах аҳлидан бўлса, унга дўзахдаги жойи кўрсатилади. Сўнг унга: ‹Бу — сенинг жойинг — то Аллоҳ сени Қиёмат куни тирилтиргунча›, — дейилади», — дедилар.
وَعَن ابْنِ عُمَرَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «هَذَا الَّذِي تَحَرَّكَ لَهُ الْعَرْشُ وَفُتِحَتْ لَهُ أَبْوَابُ السَّمَاءِ وَشَهِدَهُ سَبْعُونَ أَلْفًا مِنَ الْمَلَائِكَةِ لَقَدْ ضُمَّ ضَمَّةً ثُمَّ فُرِّجَ عَنْهُ» . رَوَاهُ النَّسَائِيّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ (Saʼd ibn Muoz haqida): «Bu — vafoti bilan Arsh larzaga kelgan, unga osmon eshiklari ochilgan va janozasida yetmish ming farishta ishtirok etgan kishidir. Batahqiq, u bir siqilish bilan siqildi, soʻng undan yozildi», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ (Саъд ибн Муоз ҳақида): «Бу — вафоти билан Арш ларзага келган, унга осмон эшиклари очилган ва жанозасида етмиш минг фаришта иштирок этган кишидир. Батаҳқиқ, у бир сиқилиш билан сиқилди, сўнг ундан ёзилди», дедилар.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِنَّ اللَّهَ لَا يَجْمَعُ أُمَّتِي أَوْ قَالَ: أُمَّةَ مُحَمَّدٍ عَلَى ضَلَالَةٍ وَيَدُ اللَّهِ عَلَى الْجَمَاعَةِ وَمَنْ شَذَّ شَذَّ فِي النَّار ". . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, Alloh mening ummatimni — yoki: Muhammad ﷺ ummatini — zalolat ustida jam qilmaydi. Allohning qoʻli jamoat ustidadir. Kim (jamoatdan) ajralib chiqsa, doʻzaxda (ajralib) qoladi», dedilar. «Termiziy rivoyat qilgan».Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, Аллоҳ менинг умматимни — ёки: Муҳаммад ﷺ умматини — залолат устида жам қилмайди. Аллоҳнинг қўли жамоат устидадир. Ким (жамоатдан) ажралиб чиқса, дўзахда (ажралиб) қолади», дедилар. «Термизий ривоят қилган».
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ أَحَادِيثَنَا يَنْسَخُ بَعْضهَا بَعْضًا كنسخ الْقُرْآن»
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, bizning hadislarimizning bir qismi boshqa qismini xuddi Qurʼonning nasx boʻlgani kabi nasx qiladi», dedilar. Doraqutniy rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, бизнинг ҳадисларимизнинг бир қисми бошқа қисмини худди Қуръоннинг насх бўлгани каби насх қилади», дедилар. Дорақутний ривоят қилган.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ تَوَضَّأَ عَلَى طُهْرٍ كُتِبَ لَهُ عَشْرُ حَسَنَاتٍ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim poklik holatida (tahorat ustiga) tahorat qilsa, unga oʻnta savob yoziladi», dedilar. Termiziy rivoyat qilgan.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким поклик ҳолатида (таҳорат устига) таҳорат қилса, унга ўнта савоб ёзилади», дедилар. Термизий ривоят қилган.
وَعَن ابْن عمر كَانَ يَقُولُ: قُبْلَةُ الرَّجُلِ امْرَأَتَهُ وَجَسُّهَا بِيَدِهِ مِنَ الْمُلَامَسَةِ. وَمَنْ قَبَّلَ امْرَأَتَهُ أَوْ جَسَّهَا بِيَدِهِ فَعَلَيهِ الْوضُوء. رَوَاهُ مَالك وَالشَّافِعِيّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U kishi: «Erkakning ayolini oʻpishi va uni qoʻli bilan ushlashi mulomasa (tegish)dan hisoblanadi. Kim ayolini oʻpsa yoki qoʻli bilan ushlasa, unga tahorat vojib boʻladi», der edilar. Molik va Shofiiy rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У киши: «Эркакнинг аёлини ўпиши ва уни қўли билан ушлаши муломаса (тегиш)дан ҳисобланади. Ким аёлини ўпса ёки қўли билан ушласа, унга таҳорат вожиб бўлади», дер эдилар. Молик ва Шофиий ривоят қилган.
وَعَن ابْن عُمَرَ أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: إِن الْقبْلَة من اللَّمْس فتوضؤوا مِنْهَا
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Umar ibn Xattob (roziyallohu anhu): «Boʻsa tegishdan hisoblanadi, shuning uchun undan tahorat qilinglar», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Умар ибн Хаттоб (розияллоҳу анҳу): «Бўса тегишдан ҳисобланади, шунинг учун ундан таҳорат қилинглар», дедилар.
عَنِ ابْنِ عُمَرَ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " أَرَانِي فِي الْمَنَامِ أَتَسَوَّكُ بِسِوَاكٍ فَجَاءَنِي رَجُلَانِ أَحَدُهُمَا أَكْبَرُ مِنَ الْآخَرِ فَنَاوَلْتُ السِّوَاكَ الْأَصْغَرَ مِنْهُمَا فَقِيلَ لي: كبر فَدَفَعته إِلَى الْأَكْبَر مِنْهُمَا "
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Men tushimda misvok bilan tishlarimni tozalayotganimni koʻrdim. Yonimga ikki kishi keldi — biri ikkinchisidan kattaroq edi. Men misvokni kichigiga berdim. Menga: ‹Kattasiga ber›, — deyildi; men ham shunday qildim», — dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Мен тушимда мисвок билан тишларимни тозалаётганимни кўрдим. Ёнимга икки киши келди — бири иккинчисидан каттароқ эди. Мен мисвокни кичигига бердим. Менга: ‹Каттасига бер›, — дейилди; мен ҳам шундай қилдим», — дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا اسْتَيْقَظَ أَحَدُكُمْ مِنْ نَوْمِهِ فَلَا يَغْمِسْ يَدَهُ فِي الْإِنَاءِ حَتَّى يَغْسِلَهَا فَإِنَّهُ لَا يَدْرِي أَيْنَ بَاتَتْ يَدُهُ»
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Biringiz uyqusidan uygʻonsa, qoʻlini yuvmaguncha idishga solmasin», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бирингиз уйқусидан уйғонса, қўлини ювмагунча идишга солмасин», дедилар.
وَعَن عبد الله بن عمر قَالَ كَانَتِ الصَّلَاةُ خَمْسِينَ وَالْغُسْلُ مِنَ الْجَنَابَةِ سبع مرار وَغسل الْبَوْل من الثَّوْب سبع مرار فَلَمْ يَزَلْ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُسْأَلُ حَتَّى جعلت الصَّلَاة خمْسا وَالْغسْل من الْجَنَابَة مرّة وَغسل الْبَوْل من الثَّوْب مرّة. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Namoz (avval) ellik (vaqt) edi; janobatdan gʻusl yetti marta, kiyimdan siydikni yuvish (ham) yetti marta (edi). Rasululloh ﷺ (Allohdan) soʻrayveradilar — toki namoz besh (vaqt), janobatdan gʻusl bir marta va kiyimdan siydikni yuvish (ham) bir marta qilingunicha.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Намоз (аввал) эллик (вақт) эди; жанобатдан ғусл етти марта, кийимдан сийдикни ювиш (ҳам) етти марта (эди). Расулуллоҳ ﷺ (Аллоҳдан) сўрайверадилар — токи намоз беш (вақт), жанобатдан ғусл бир марта ва кийимдан сийдикни ювиш (ҳам) бир марта қилингунича.
وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ أَنه قَالَ: ذَكَرَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ تُصِيبُهُ الْجَنَابَةُ مِنَ اللَّيْلِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «تَوَضَّأْ وَاغْسِلْ ذَكَرَكَ ثُمَّ نم»
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Umar ibn al-Xattob Rasululloh ﷺ ga: «Men kechasi junub boʻlib qoldim», — dedi. Rasululloh ﷺ: «Avratlaringni yuvib, tahorat ol, soʻng uxla», — dedilar.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Умар ибн ал-Хаттоб Расулуллоҳ ﷺ га: «Мен кечаси жунуб бўлиб қолдим», — деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Авратларингни ювиб, таҳорат ол, сўнг ухла», — дедилар.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا تَقْرَأُ الْحَائِضُ وَلَا الْجُنُبُ شَيْئًا مِنَ الْقُرْآنِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Hayzli ayol ham, junub kishi ham Qurʼondan hech narsani oʻqimasin», dedilar. Termiziy rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ҳайзли аёл ҳам, жунуб киши ҳам Қуръондан ҳеч нарсани ўқимасин», дедилар. Термизий ривоят қилган.
عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنِ الْمَاءِ يَكُونُ فِي الْفَلَاةِ مِنَ الْأَرْضِ وَمَا يَنُوبُهُ مِنَ الدَّوَابّ وَالسِّبَاع فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا كَانَ الْمَاءُ قُلَّتَيْنِ لَمْ يَحْمِلِ الْخَبَثَ» . رَوَاهُ أَحْمد وَأَبُو دَاوُد وَالتِّرْمِذِيّ وَالنَّسَائِيّ والدارمي وَابْنُ مَاجَهْ وَفِي أُخْرَى لِأَبِي دَاوُدَ: «فَإِنَّهُ لَا ينجس»
Ibn Umar (roziyallohu anhumo) aytdi: «Men Rasululloh ﷺdan, dasht-yerdagi suv va unga yirtqich hayvonlar hamda chorva mollari kelib (suv ichgani) haqida soʻralayotganini eshitdim. Shunda Rasululloh ﷺ: «Suv ikki qulla boʻlsa, najosatni koʻtarmaydi (najas boʻlmaydi)», dedilar». Abda aytdi: Muhammad ibn Ishoq aytdi: Qulla — bu (katta) kuzalar va suv olinadigan idishdir. Abu Iso aytdi: Bu Shofeʼiy, Ahmad va Ishoqning soʻzidir; ular: ‹Suv ikki qulla boʻlsa, hidi yoki taʼmi oʻzgarmagunicha uni hech narsa najas qilmaydi›, dedilar. Va: ‹U taxminan besh mesh (suv) boʻladi›, dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) айтди: «Мен Расулуллоҳ ﷺдан, дашт-ердаги сув ва унга йиртқич ҳайвонлар ҳамда чорва моллари келиб (сув ичгани) ҳақида сўралаётганини эшитдим. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Сув икки қулла бўлса, нажосатни кўтармайди (нажас бўлмайди)», дедилар». Абда айтди: Муҳаммад ибн Ишоқ айтди: Қулла — бу (катта) кузалар ва сув олинадиган идишдир. Абу Исо айтди: Бу Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир; улар: ‹Сув икки қулла бўлса, ҳиди ёки таъми ўзгармагунича уни ҳеч нарса нажас қилмайди›, дедилар. Ва: ‹У тахминан беш меш (сув) бўлади›, дедилар.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الَّذِي تَفُوتُهُ صَلَاةُ الْعَصْرِ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ»
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kimning asr namozi qazo boʻlsa, goʻyo u ahli va molidan judo boʻlgandek boʻladi», dedilar. Buxoriy va Muslim rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Кимнинг аср намози қазо бўлса, гўё у аҳли ва молидан жудо бўлгандек бўлади», дедилар. Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْوَقْتُ الْأَوَّلُ مِنَ الصَّلَاةِ رِضْوَانُ اللَّهِ وَالْوَقْتُ الْآخَرُ عَفْوُ اللَّهِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Namozning avvalgi vaqti — Allohning rizosi, oxirgi vaqti esa — Allohning afvidir», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu gʻarib hadisdir. Ibn Abbos ham Nabiy ﷺdan shunga oʻxshashini rivoyat qilgan. (Abu Iso) aytdi: Bu bobda Ali, Ibn Umar, Oisha va Ibn Masʼuddan (ham hadislar) bor. Abu Iso aytdi: Ummu Farvaning hadisi faqat Abdulloh ibn Umar al-Umariyning hadisi orqaligina rivoyat qilinadi, u esa hadis ahli nazdida kuchli (rovi) emas, bu hadisda undan (rivoyatni) chalkash keltirganlar, garchi u sodiq boʻlsa-da; Yahyo ibn Said uning hifzi (yodlash quvvati) toʻgʻrisida (tanqidiy) gapirgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Намознинг аввалги вақти — Аллоҳнинг ризоси, охирги вақти эса — Аллоҳнинг афвидир», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ғариб ҳадисдир. Ибн Аббос ҳам Набий ﷺдан шунга ўхшашини ривоят қилган. (Абу Исо) айтди: Бу бобда Али, Ибн Умар, Оиша ва Ибн Масъуддан (ҳам ҳадислар) бор. Абу Исо айтди: Умму Фарванинг ҳадиси фақат Абдуллоҳ ибн Умар ал-Умарийнинг ҳадиси орқалигина ривоят қилинади, у эса ҳадис аҳли наздида кучли (рови) эмас, бу ҳадисда ундан (ривоятни) чалкаш келтирганлар, гарчи у содиқ бўлса-да; Яҳё ибн Саид унинг ҳифзи (ёдлаш қуввати) тўғрисида (танқидий) гапирган.
وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ قَالَ: مَكَثْنَا ذَاتَ لَيْلَةٍ نَنْتَظِرُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِصَلَاةِ الْعِشَاءِ الْآخِرَةِ فَخَرَجَ إِلَيْنَا حِينَ ذَهَبَ ثُلُثُ اللَّيْلِ أَوْ بَعْدَهُ فَلَا نَدْرِي أَشَيْءٌ شَغَلَهُ فِي أَهْلِهِ أَوْ غَيْرُ ذَلِكَ فَقَالَ حِينَ خَرَجَ: «إِنَّكُمْ لَتَنْتَظِرُونِ صَلَاةً مَا يَنْتَظِرُهَا أَهْلُ دِينٍ غَيْرُكُمْ وَلَوْلَا أَنْ يَثْقُلَ عَلَى أُمَّتِي لَصَلَّيْتُ بِهِمْ هَذِهِ السَّاعَةَ» ثُمَّ أَمَرَ الْمُؤَذِّنَ فَأَقَامَ الصَّلَاة وَصلى. رَوَاهُ مُسلم
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: «Biz bir tun oxirgi xufton namozi uchun Rasululloh ﷺ ni kutib turdik. U zot bizning oldimizga tunning uchdan biri oʻtganida yoki undan keyin chiqdilar. Biz uni oilasidagi biror ish band qildimi yoki boshqa narsami — bilmaymiz. Chiqqanlarida shunday dedilar: ‹Albatta, siz shunday namozni kutyapsizki, uni sizdan boshqa hech bir din ahli kutmaydi. Agar ummatimga ogʻir boʻlmasligini (bilganimda), ularga bu namozni mana shu soatda oʻqib berardim›». Soʻng muazzinga buyurdilar, u takbir aytdi va (u zot) namoz oʻqitdilar.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: «Биз бир тун охирги хуфтон намози учун Расулуллоҳ ﷺ ни кутиб турдик. У зот бизнинг олдимизга туннинг учдан бири ўтганида ёки ундан кейин чиқдилар. Биз уни оиласидаги бирор иш банд қилдими ёки бошқа нарсами — билмаймиз. Чиққанларида шундай дедилар: ‹Албатта, сиз шундай намозни кутяпсизки, уни сиздан бошқа ҳеч бир дин аҳли кутмайди. Агар умматимга оғир бўлмаслигини (билганимда), уларга бу намозни мана шу соатда ўқиб берардим›». Сўнг муаззинга буюрдилар, у такбир айтди ва (у зот) намоз ўқитдилар.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا يَغْلِبَنَّكُمُ الْأَعْرَابُ على اسْم صَلَاتكُمْ الْمغرب» . قَالَ: «وَتقول الْأَعْرَاب هِيَ الْعشَاء»
وَقَالَ: " لَا يَغْلِبَنَّكُمُ الْأَعْرَابُ عَلَى اسْمِ صَلَاتِكُمُ الْعِشَاءِ فَإِنَّهَا فِي كِتَابِ اللَّهِ الْعِشَاءُ فَإِنَّهَا تعتم بحلاب الْإِبِل. رَوَاهُ مُسلم
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Aʼrobiylar (sahroyilar) namozingizning — xufton namozining nomi borasida sizlarni yengib qoʻymasinlar, chunki u Allohning Kitobida ‹al-ishoʼ› (deb atalgan)dir. Ular esa tuyalarini (kech) sogʻishlari sababli uni ‹atama› deydilar».Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Аъробийлар (саҳройилар) намозингизнинг — хуфтон намозининг номи борасида сизларни енгиб қўймасинлар, чунки у Аллоҳнинг Китобида ‹ал-ишў› (деб аталган)дир. Улар эса туяларини (кеч) соғишлари сабабли уни ‹атама› дейдилар».
عَن ابْن عمر قَالَ: كَانَ الْأَذَانُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَرَّتَيْنِ مَرَّتَيْنِ وَالْإِقَامَةُ مَرَّةً مَرَّةً غَيْرَ أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ: قَدْ قَامَتِ الصَّلَاةُ قَدْ قَامَتِ الصَّلَاةُ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ والدارمي
Ibn Umar (roziyallohu anhumo) aytadi: Rasululloh ﷺ davrlarida azon ikki marta, ikki marta (juft) aytilar, iqomat esa bir marta, bir marta (toq) aytilar edi, faqat «Qad qomatis-salah, qad qomatis-salah» (degani ikki marta aytilar) edi. Biz iqomatni eshitsak, taharat qilib, soʻng namozga chiqar edik. Shuʼba aytadi: Men Abu Jaʼfardan bu hadisdan boshqasini eshitmaganman.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) айтади: Расулуллоҳ ﷺ даврларида азон икки марта, икки марта (жуфт) айтилар, иқомат эса бир марта, бир марта (тоқ) айтилар эди, фақат «Қад қоматис-салаҳ, қад қоматис-салаҳ» (дегани икки марта айтилар) эди. Биз иқоматни эшитсак, таҳарат қилиб, сўнг намозга чиқар эдик. Шуъба айтади: Мен Абу Жаъфардан бу ҳадисдан бошқасини эшитмаганман.
عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: كَانَ الْمُسْلِمُونَ حِينَ قدمُوا الْمَدِينَة يَجْتَمعُونَ فيتحينون الصَّلَاة لَيْسَ يُنَادِي بِهَا أَحَدٌ فَتَكَلَّمُوا يَوْمًا فِي ذَلِكَ فَقَالَ بَعْضُهُمُ: اتَّخِذُوا مِثْلَ نَاقُوسِ النَّصَارَى وَقَالَ بَعْضُهُمْ: قَرْنًا مِثْلَ قَرْنِ الْيَهُودِ فَقَالَ عُمَرُ أَوَلَا تَبْعَثُونَ رَجُلًا يُنَادِي بِالصَّلَاةِ؟ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «يَا بِلَالُ قُم فَنَادِ بِالصَّلَاةِ»
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Musulmonlar Madinaga kelganlarida, namozga yigʻilar va uning vaqtini taxmin qilar edi; oʻsha kunlarda hali namozga azon (odati) joriy qilinmagan edi. Bir kuni ular azon masalasini muhokama qildi. Baʼzilar nasroniylardek qoʻngʻiroq ishlatishni, baʼzilar yahudiylarning shoxidek karnay (ishlatishni) taklif qildi; lekin Umar birinchi boʻlib bir kishi namozga (odamlarni) chaqirsin deb taklif qildi. Shunda Rasululloh ﷺ Bilolga turib namozga azon aytishni buyurdilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Мусулмонлар Мадинага келганларида, намозга йиғилар ва унинг вақтини тахмин қилар эди; ўша кунларда ҳали намозга азон (одати) жорий қилинмаган эди. Бир куни улар азон масаласини муҳокама қилди. Баъзилар насронийлардек қўнғироқ ишлатишни, баъзилар яҳудийларнинг шохидек карнай (ишлатишни) таклиф қилди; лекин Умар биринчи бўлиб бир киши намозга (одамларни) чақирсин деб таклиф қилди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ Билолга туриб намозга азон айтишни буюрдилар.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «ثَلَاثَةٌ عَلَى كُثْبَانِ الْمِسْكِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَبَدٌ أَدَّى حَقَّ اللَّهِ وَحَقَّ مَوْلَاهُ وَرَجُلٌ أَمَّ قَوْمًا وَهُمْ بِهِ راضون وَرجل يُنَادي بالصلوات الْخمس فِي كُلَّ يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيث غَرِيب
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Uch (toifa kishi) misk uyumlari ustida boʻladi — gumonimcha, qiyomat kunida dedilar: Allohning haqqini va xojalarining haqqini ado etgan qul, bir qavmga imom boʻlib, ular undan rozi boʻlgan kishi va har kuni-yu har tunda besh vaqt namozga azon aytadigan kishi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, uni Sufyon as-Savriyning Abul-Yaqzondan (qilgan) hadisidan faqat Vakiʼning hadisi orqali bilamiz. Abul-Yaqzonning ismi Usmon ibn Qaysdir, Ibn Umayr ham deyiladi, bu mashhurroqdir.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Уч (тоифа киши) миск уюмлари устида бўлади — гумонимча, қиёмат кунида дедилар: Аллоҳнинг ҳаққини ва хожаларининг ҳаққини адо этган қул, бир қавмга имом бўлиб, улар ундан рози бўлган киши ва ҳар куни-ю ҳар тунда беш вақт намозга азон айтадиган киши», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни Суфён ас-Саврийнинг Абул-Яқзондан (қилган) ҳадисидан фақат Вакиънинг ҳадиси орқали биламиз. Абул-Яқзоннинг исми Усмон ибн Қайсдир, Ибн Умайр ҳам дейилади, бу машҳурроқдир.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَنْ أَذَّنَ ثِنْتَيْ عَشْرَةَ سَنَةً وَجَبَتْ لَهُ الْجَنَّةُ وَكُتِبَ لَهُ بِتَأْذِينِهِ فِي كُلِّ يَوْمٍ سِتُّونَ حَسَنَةً وَلِكُلِّ إِقَامَة ثَلَاثُونَ حَسَنَة» . رَوَاهُ ابْن مَاجَه
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim oʻn ikki yil azon aytsa, unga jannat vojib boʻladi va azon aytgani uchun har kuni oltmish yaxshilik, har bir iqoma uchun esa oʻttiz yaxshilik yoziladi», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким ўн икки йил азон айтса, унга жаннат вожиб бўлади ва азон айтгани учун ҳар куни олтмиш яхшилик, ҳар бир иқома учун эса ўттиз яхшилик ёзилади», дедилар.
وَعَنْهُ قَالَ: كُنَّا نُؤْمَرُ بِالدُّعَاءِ عِنْدَ أَذَانِ الْمغرب. رَوَاهُ الْبَيْهَقِيّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Bizga shom azoni paytida duo qilish buyurilar edi. Bayhaqiy rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Бизга шом азони пайтида дуо қилиш буюрилар эди. Байҳақий ривоят қилган.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " خَصْلَتَانِ مُعَلَّقَتَانِ فِي أَعْنَاقِ الْمُؤَذِّنِينَ لِلْمُسْلِمِينَ: صِيَامُهُمْ وَصَلَاتُهُمْ ". رَوَاهُ ابْنُ مَاجَه
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Muazzinlarning boʻyinlariga musulmonlar uchun ikki narsa osilgandir: ularning namozlari va roʻzalari», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Муаззинларнинг бўйинларига мусулмонлар учун икки нарса осилгандир: уларнинг намозлари ва рўзалари», дедилар.
وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ دخل الْكَعْبَة وَأُسَامَة بن زيد وبلال وَعُثْمَان بن طَلْحَة الحَجبي فَأَغْلَقَهَا عَلَيْهِ وَمَكَثَ فِيهَا فَسَأَلْتُ بِلَالًا حِينَ خَرَجَ مَاذَا صَنَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: جعل عمودا عَن يَسَارِهِ وَعَمُودَيْنِ عَنْ يَمِينِهِ وَثَلَاثَةَ أَعْمِدَةٍ وَرَاءَهُ وَكَانَ الْبَيْتُ يَوْمَئِذٍ عَلَى سِتَّةِ أَعْمِدَةِ ثُمَّ صلى
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Kaʼbaga kirdilar, u zot bilan birga Usoma ibn Zayd, Usmon ibn Talha al-Hajabiy va Bilol ham kirdilar. Soʻng u (Bilol Kaʼba)ning eshigini berkitdi va u zot uning ichida turdilar. Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo) aytadi: Men Bilol chiqqanida undan: «Rasululloh ﷺ (u yerda) nima qildilar?» deb soʻradim. U: «U zot bir ustunni chap tomonlariga, ikki ustunni oʻng tomonlariga va uch ustunni orqalariga olib — oʻsha kunlari Uy (Kaʼba) olti ustun ustida edi — soʻng namoz oʻqidilar», dedi.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Каъбага кирдилар, у зот билан бирга Усома ибн Зайд, Усмон ибн Талҳа ал-Ҳажабий ва Билол ҳам кирдилар. Сўнг у (Билол Каъба)нинг эшигини беркитди ва у зот унинг ичида турдилар. Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) айтади: Мен Билол чиққанида ундан: «Расулуллоҳ ﷺ (у ерда) нима қилдилар?» деб сўрадим. У: «У зот бир устунни чап томонларига, икки устунни ўнг томонларига ва уч устунни орқаларига олиб — ўша кунлари Уй (Каъба) олти устун устида эди — сўнг намоз ўқидилар», деди.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «اجْعَلُوا فِي بُيُوتِكُمْ مِنْ صَلَاتِكُمْ وَلَا تَتَّخِذُوهَا قُبُورًا»
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Namozlaringizning baʼzisini uyingizda oʻqing va ularni (yaʼni uylaringizni) qabristonga aylantirmanglar», — dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Намозларингизнинг баъзисини уйингизда ўқинг ва уларни (яъни уйларингизни) қабристонга айлантирманглар», — дедилар.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يُصَلَّى فِي سَبْعَةِ مَوَاطِنَ: فِي الْمَزْبَلَةِ وَالْمَجْزَرَةِ وَالْمَقْبَرَةِ وَقَارِعَةِ الطَّرِيقِ وَفِي الْحَمَّامِ وَفِي مَعَاطِنِ الْإِبِلِ وَفَوْقَ ظَهْرِ بَيْتِ اللَّهِ ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ yetti joyda namoz oʻqishdan nahy qildilar (qaytardilar): axlatxonada, soʻyishxonada (qassobxonada), qabristonda, yoʻl oʻrtasida, hammomda, tuyalarning qoʻrasida va Allohning Uyi (Kaʼba) ustida.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ етти жойда намоз ўқишдан наҳй қилдилар (қайтардилар): ахлатхонада, сўйишхонада (қассобхонада), қабристонда, йўл ўртасида, ҳаммомда, туяларнинг қўрасида ва Аллоҳнинг Уйи (Каъба) устида.
عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَغْدُو إِلَى الْمُصَلَّى وَالْعَنَزَةُ بَيْنَ يَدَيْهِ تُحْمَلُ وَتُنْصَبُ بِالْمُصَلَّى بَيْنَ يَدَيْهِ فَيصَلي إِلَيْهَا. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ joynamozga (iydgohga) chiqar edilar; u zot oldida anaza (nayzali tayoq) koʻtarib borilar va joynamozda u zot oldiga sanchilar edi; u zot unga qarab (sutra qilib) namoz oʻqir edilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ жойнамозга (ийдгоҳга) чиқар эдилар; у зот олдида аназа (найзали таёқ) кўтариб борилар ва жойнамозда у зот олдига санчилар эди; у зот унга қараб (сутра қилиб) намоз ўқир эдилар.
وَعَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يُعَرِّضُ رَاحِلَتَهُ فَيصَلي إِلَيْهَا. وَزَادَ الْبُخَارِيُّ قُلْتُ: أَفَرَأَيْتَ إِذَا هَبَّتِ الرِّكَابُ. قَالَ: كَانَ يَأْخُذُ الرَّحْلَ فَيُعَدِّلُهُ فَيُصَلِّي إِلَى آخرته
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ulovlarini (oʻzlariga) koʻndalang qilib qoʻyib, unga qarab namoz oʻqir edilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ уловларини (ўзларига) кўндаланг қилиб қўйиб, унга қараб намоз ўқир эдилар.
وَعَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ: أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ سَأَلَ أَبَا وَاقِدٍ اللَّيْثِيَّ: (مَا كَانَ يَقْرَأُ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْأَضْحَى وَالْفِطْرِ؟ فَقَالَ: كَانَ يَقْرَأُ فِيهِمَا: ب (ق وَالْقُرْآن الْمجِيد)
و (اقْتَرَبت السَّاعَة)
رَوَاهُ مُسلم
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Umar ibn al-Xattob Abu Voqid al-Laysiydan: «Rasululloh ﷺ Qurbon va Ramazon hayitlarida nima oʻqir edilar?» — deb soʻradi. Shunda u: «U zot ularda {Qof, va shonli Qurʼon bilan qasam} (Qof 1) va {Soat (qiyomat) yaqinlashdi va oy yorildi} (Qamar 1) (suralarini) oʻqir edilar», — dedi.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Умар ибн ал-Хаттоб Абу Воқид ал-Лайсийдан: «Расулуллоҳ ﷺ Қурбон ва Рамазон ҳайитларида нима ўқир эдилар?» — деб сўради. Шунда у: «У зот уларда {Қоф, ва шонли Қуръон билан қасам} (Қоф 1) ва {Соат (қиёмат) яқинлашди ва ой ёрилди} (Қамар 1) (сураларини) ўқир эдилар», — деди.
وَعَن ابْن عمر والبياضي قَالَا: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ الْمُصَلِّيَ يُنَاجِي رَبَّهُ فَلْيَنْظُرْ مَا يُنَاجِيهِ بِهِ وَلَا يَجْهَرْ بَعْضُكُمْ عَلَى بَعْضٍ بِالْقُرْآنِ» . رَوَاهُ أَحْمد
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, namoz oʻquvchi Robbi bilan munojot qiladi, bas, u nima bilan munojot qilayotganiga eʼtibor bersin. Sizlar bir-biringizdan ovozingizni balandroq qilib Qurʼon oʻqimanglar», dedilar. Ahmad rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, намоз ўқувчи Робби билан муножот қилади, бас, у нима билан муножот қилаётганига эътибор берсин. Сизлар бир-бирингиздан овозингизни баландроқ қилиб Қуръон ўқиманглар», дедилар. Аҳмад ривоят қилган.
وَعَنْ نَافِعٍ أَنَّ ابْنَ عُمَرَ كَانَ يَقُولُ: مَنْ وَضَعَ جَبْهَتَهُ بِالْأَرْضِ فَلْيَضَعْ كَفَّيْهِ عَلَى الَّذِي وَضَعَ عَلَيْهِ جَبْهَتَهُ ثُمَّ إِذَا رَفَعَ فَلْيَرْفَعْهُمَا فَإِنَّ الْيَدَيْنِ تَسْجُدَانِ كَمَا يَسْجُدُ الْوَجْهُ. رَوَاهُ مَالك
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U kishi: «Kim peshonasini yerga qoʻysa, kaftlarini ham peshonasini qoʻygan joyga qoʻysin. Soʻngra bosh koʻtarganda ularni ham koʻtarsin. Zero, yuz sajda qilganidek, ikki qoʻl ham sajda qiladi», der edilar. Molik rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У киши: «Ким пешонасини ерга қўйса, кафтларини ҳам пешонасини қўйган жойга қўйсин. Сўнгра бош кўтарганда уларни ҳам кўтарсин. Зеро, юз сажда қилганидек, икки қўл ҳам сажда қилади», дер эдилар. Молик ривоят қилган.
عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا قَعَدَ فِي التَّشَهُّدِ وَضَعَ يَدَهُ الْيُسْرَى عَلَى رُكْبَتِهِ الْيُسْرَى وَوَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى رُكْبَتِهِ الْيُمْنَى وَعَقَدَ ثَلَاثًا وَخمسين وَأَشَارَ بالسبابة
وَفِي رِوَايَةٍ: كَانَ إِذَا جَلَسَ فِي الصَّلَاةِ وَضَعَ يَدَيْهِ عَلَى رُكْبَتَيْهِ وَرَفَعَ أُصْبُعَهُ الْيُمْنَى الَّتِي تلِي الْإِبْهَام يَدْعُو بِهَا وَيَدَهُ الْيُسْرَى عَلَى رُكْبَتِهِ بَاسِطَهَا عَلَيْهَا. رَوَاهُ مُسلم
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ tashahhudda oʻtirganlarida, chap qoʻllarini chap tizzalari ustiga, oʻng qoʻllarini oʻng tizzalari ustiga qoʻyar, (barmoqlarini) ellik uch (shaklida) tugar va koʻrsatkich barmoq bilan ishora qilar edilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ташаҳҳудда ўтирганларида, чап қўлларини чап тиззалари устига, ўнг қўлларини ўнг тиззалари устига қўяр, (бармоқларини) эллик уч (шаклида) тугар ва кўрсаткич бармоқ билан ишора қилар эдилар.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يَجْلِسَ الرَّجُلُ فِي الصَّلَاةِ وَهُوَ مُعْتَمِدٌ عَلَى يَدِهِ. رَوَاهُ أَحْمد وَأَبُو دَاوُد
وَفِي رِوَايَةٍ لَهُ: نَهَى أَنْ يَعْتَمِدَ الرَّجُلُ عَلَى يَدَيْهِ إِذا نَهَضَ فِي الصَّلَاة
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ man qildilar. Ahmad ibn Hanbal: «Kishi namozda qoʻliga suyanib oʻtirishidan (man qildilar)», dedi. Ibn Shabbuya: «Kishi namozda qoʻliga suyanishidan man qildilar», dedi. Ibn Rofeʼ: «Kishi qoʻliga suyangan holda namoz oʻqishidan man qildilar», dedi va buni «Sajdadan bosh koʻtarish» bobida zikr qildi. Ibn Abdulmalik esa: «Kishi namozda (oʻrnidan) turayotganda ikki qoʻliga suyanishidan man qildilar», dedi.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ман қилдилар. Аҳмад ибн Ҳанбал: «Киши намозда қўлига суяниб ўтиришидан (ман қилдилар)», деди. Ибн Шаббуя: «Киши намозда қўлига суянишидан ман қилдилар», деди. Ибн Рофеъ: «Киши қўлига суянган ҳолда намоз ўқишидан ман қилдилар», деди ва буни «Саждадан бош кўтариш» бобида зикр қилди. Ибн Абдулмалик эса: «Киши намозда (ўрнидан) тураётганда икки қўлига суянишидан ман қилдилар», деди.
وَعَنْ نَافِعٍ قَالَ: كَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ إِذَا جَلَسَ فِي الصَّلَاةِ وَضَعَ يَدَيْهِ عَلَى رُكْبَتَيْهِ وَأَشَارَ بِأُصْبُعِهِ وَأَتْبَعَهَا بَصَرَهُ ثُمَّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَهِيَ أَشَدُّ عَلَى الشَّيْطَانِ مِنَ الْحَدِيدِ» . يَعْنِي السبابَة. رَوَاهُ أَحْمد
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U kishi namozda oʻtirganda qoʻllarini tizzalariga qoʻyar, koʻrsatkich barmogʻi bilan ishora qilar va nigohini oʻshanga qaratar edilar. Soʻngra: Rasululloh ﷺ: «U shaytonga temirdan ham qattiqroq (taʼsir qiladi)», dedilar, der edilar — bunda koʻrsatkich barmoqni nazarda tutar edilar. Ahmad rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У киши намозда ўтирганда қўлларини тиззаларига қўяр, кўрсаткич бармоғи билан ишора қилар ва нигоҳини ўшанга қаратар эдилар. Сўнгра: Расулуллоҳ ﷺ: «У шайтонга темирдан ҳам қаттиқроқ (таъсир қилади)», дедилар, дер эдилар — бунда кўрсаткич бармоқни назарда тутар эдилар. Аҳмад ривоят қилган.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الِاخْتِصَارُ فِي الصَّلَاةِ رَاحَةُ أَهْلِ النَّارِ» . رَوَاهُ فِي شرح السّنة
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Namozda ixtisor — qoʻlni belga qoʻyish doʻzax ahlining istirohatidir», dedilar. ‹Sharhus-sunna›da rivoyat qilingan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Намозда ихтисор — қўлни белга қўйиш дўзах аҳлининг истироҳатидир», дедилар. ‹Шарҳус-сунна›да ривоят қилинган.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ (السَّجْدَةَ)
وَنَحْنُ عِنْدَهُ فَيَسْجُدُ وَنَسْجُدُ مَعَهُ فَنَزْدَحِمُ حَتَّى مَا يَجِدُ أَحَدُنَا لِجَبْهَتِهِ مَوْضِعًا يَسْجُدُ عَلَيْهِ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ Sajda surasini oʻqiganlarida — biz u zot bilan birga edik — u zot sajda qilar, biz ham u zot bilan sajda qilar edik; baʼzilarimiz (tigʻiz olomon tufayli) sajda qilish uchun (peshanamizga) joy topa olmas edi.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ Сажда сурасини ўқиганларида — биз у зот билан бирга эдик — у зот сажда қилар, биз ҳам у зот билан сажда қилар эдик; баъзиларимиз (тиғиз оломон туфайли) сажда қилиш учун (пешанамизга) жой топа олмас эди.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سَجَدَ فِي صَلَاةِ الظُّهْرِ ثُمَّ قَامَ فَرَكَعَ فَرَأَوْا أَنَّهُ قَرَأَ تَنْزِيلَ السَّجْدَةَ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ peshin namozida sajda qildilar, soʻng turib ruku qildilar, shunda biz u zot «Tanziylus-Sajda» (Sajda surasi)ni oʻqiganlar, deb angladik. Ibn Iso aytdi: Umayyani Muʼtamirdan boshqa hech kim zikr qilmagan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ пешин намозида сажда қилдилар, сўнг туриб руку қилдилар, шунда биз у зот «Танзийлус-Сажда» (Сажда сураси)ни ўқиганлар, деб англадик. Ибн Исо айтди: Умайяни Муътамирдан бошқа ҳеч ким зикр қилмаган.