- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: سمعت رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول: “إذا أقيمت الصلاة، فلا تأتوها وأنتم تسعون، وأتوها وأنتم تمشون، وعليكم السكينة، فما أدركتم فصلوا، وما فاتكم فأتموا” ((متفق عليه)) زاد مسلم في رواية له: "فإن أحدكم إذا كان يعمد إلى الصلاة فهو في صلاة".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ni shunday deyotganlarini eshitdim: «Namozga iqomat aytilsa, unga yugurib kelmanglar, balki bosiqlik bilan yurib kelinglar; (imom bilan) yetganingizni oʻqinglar, oʻtkazib yuborganingizni tugatib olinglar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ ни шундай деётганларини эшитдим: «Намозга иқомат айтилса, унга югуриб келманглар, балки босиқлик билан юриб келинглар; (имом билан) етганингизни ўқинглар, ўтказиб юборганингизни тугатиб олинглар», дедилар.
- عن أبي هريرة رضي الله عنه أن النبي صلى الله عليه وسلم قال: " من كان يؤمن بالله واليوم الآخر فليكرم ضيفه، ومن كان يؤمن بالله واليوم الآخر فليصل رحمه، ومن كان يؤمن بالله واليوم الآخر فليقل خيراً أو ليصمت” ((متفق عليه)) .
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki,) Paygʻambar ﷺ: «Kim Allohga va oxirat kuniga iymon keltirsa, mehmonini izzat qilsin; kim Allohga va oxirat kuniga iymon keltirsa, silayi rahm qilsin; kim Allohga va oxirat kuniga iymon keltirsa, yaxshi (soʻz) aytsin yoki jim tursin» dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики,) Пайғамбар ﷺ: «Ким Аллоҳга ва охират кунига иймон келтирса, меҳмонини иззат қилсин; ким Аллоҳга ва охират кунига иймон келтирса, силайи раҳм қилсин; ким Аллоҳга ва охират кунига иймон келтирса, яхши (сўз) айцин ёки жим турсин» дедилар.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: كنا قعوداً حول رسول الله صلى الله عليه وسلم ، ومعنا أبو بكر وعمر رضي الله عنهما في نفر، فقام رسول الله صلى الله عليه وسلم من بين أظهرنا فأبطأ علينا، وخشينا أن يقتطع دوننا وفزعنا فقمنا، فكنت أول من فزع، فخرجت أبتغي رسول الله صلى الله عليه وسلم ، حتى أتيت حائطاً للأنصار لبني النجار، فدرت به هل أجد له باب، فلم أجد، فإذا ربيع يدخل في جوف حائط من بئر خارجه -والربيع: الجدول الصغير -فاحتفزت، فدخلت على رسول الله صلى الله عليه وسلم فقال: “أبو هريرة؟” فقلت: نعم يا رسول الله ، قال: “ما شأنك” قلت: كنت بين أظهرنا فقمت فأبطأت علينا، فخشينا أن تقتطع دوننا، ففزعنا، فكنت أول من فزع، فأتيت هذا الحائط فاحتفرت كما يحتفر الثعلب، وهؤلاء الناس ورائي. فقال: "يا أبا هريرة" وأعطاني نعليه فقال: "اذهب بنعلي هاتين، فمن لقيت من وراء هذا الحائط يشهد أن لا إله إلا الله مستيقنا بها قلبه، فبشره بالجنة" وذكر الحديث بطوله، ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺ ning atroflarida oʻtirgan edik — biz bilan birga bir necha (kishi) ichida Abu Bakr va Umar (ham) bor edi. Shunda Rasululloh ﷺ oramizdan oʻrnilaridan turib (ketdilar) va bizga (qaytishlari) kechikdi. Biz U Zot bizdan (ayri) joyda (dushman tomonidan) yoʻldan urilishidan (ushlanishidan) qoʻrqib, vahimaga tushdik-da, oʻrnimizdan turdik. Men vahimaga tushganlarning birinchisi edim. Bas, men Rasululloh ﷺ ni qidirib chiqdim — toki Ansorning, Banu Najjorga (qarashli) bir bogʻiga keldim. Men unga eshik bormikan deb, atrofidan aylandim, ammo topmadim. Shunda (qarasam) tashqaridagi quduqdan bogʻning ichiga kirib turgan bir ariq (rabiʼ) bor ekan. Men tulki siqilib (kirgandek) siqilib, Rasululloh ﷺ ning oldilariga kirdim. (Paygʻambar): «Abu Hurayrami?» dedilar. Men: «Ha, ey Allohning Rasuli», dedim. (Paygʻambar): «Senga nima boʻldi?» dedilar. Men: «Siz oramizda edingiz, soʻng oʻrningizdan turib (ketdingiz) va bizga (qaytishingiz) kechikdi; biz Siz bizdan (ayri) joyda yoʻldan urilishingizdan qoʻrqib, vahimaga tushdik. Men vahimaga tushganlarning birinchisi edim; shu bogʻga keldim va tulki siqilgandek siqildim; mana bu odamlar ham ortimda (kelyapti)», dedim. Shunda (Paygʻambar): «Ey Abu Hurayra!» deb, menga (oʻz) ikki kavushlarini berdilar-da: «Mana bu ikki kavushimni olib bor; bu bogʻdan tashqarida qalbi (bunga) qattiq ishongan holda «Allohdan boshqa iloh yoʻq» deb guvohlik beradigan kimni uchratsang, uni jannat bilan xushxabarla», dedilar. Men uchratgan birinchi (kishi) Umar boʻldi. U: «Bu ikki kavush nima, ey Abu Hurayra?» dedi. Men: «Bu Rasululloh ﷺ ning ikki kavushlari; meni shular bilan (shunday vazifa bilan) yubordilarki, qalbi (bunga) qattiq ishongan holda «Allohdan boshqa iloh yoʻq» deb guvohlik beradigan kimni uchratsam, uni jannat bilan xushxabarlayman», dedim. Shunda Umar qoʻli bilan koʻkragimga (shunday) urdiki, men orqamga (yiqilib) tushdim. U: «Qaytib bor, ey Abu Hurayra», dedi. Men Rasululloh ﷺ ning oldilariga qaytdim va yigʻlab yubordim. Umar meni (ortimdan) quvib keldi — mana, u ortimda (turardi). Rasululloh ﷺ menga: «Senga nima boʻldi, ey Abu Hurayra?» dedilar. Men: «Umarni uchratdim va siz meni yuborgan (vazifa) haqida unga xabar berdim. Shunda u koʻkragimga bir (shunday) urdiki, orqamga (yiqilib) tushdim; (soʻng): ‹Qaytib bor›, dedi», dedim. Shunda Rasululloh ﷺ unga: «Ey Umar, seni bunday qilishga nima undadi?» dedilar. U: «Ey Allohning Rasuli, otam-onam Sizga fido boʻlsin, Siz Abu Hurayrani ikki kavushingiz bilan, qalbi (bunga) qattiq ishongan holda «Allohdan boshqa iloh yoʻq» deb guvohlik beradigan kimni uchratsa, uni jannat bilan xushxabarlasin deb yubordingizmi?» dedi. (Paygʻambar): «Ha», dedilar. U: «Unday qilmang, chunki men odamlar (faqat) shunga suyanib qolishidan qoʻrqaman; bas, ularni (amal qilib) ishlayverishlariga qoʻyib bering», dedi. Rasululloh ﷺ: «Mayli, ularni (oʻz holiga) qoʻy», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺ нинг атрофларида ўтирган эдик — биз билан бирга бир неча (киши) ичида Абу Бакр ва Умар (ҳам) бор эди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ орамиздан ўрниларидан туриб (кетдилар) ва бизга (қайтишлари) кечикди. Биз У Зот биздан (айри) жойда (душман томонидан) йўлдан урилишидан (ушланишидан) қўрқиб, ваҳимага тушдик-да, ўрнимиздан турдик. Мен ваҳимага тушганларнинг биринчиси эдим. Бас, мен Расулуллоҳ ﷺ ни қидириб чиқдим — токи Ансорнинг, Бану Нажжорга (қарашли) бир боғига келдим. Мен унга эшик бормикан деб, атрофидан айландим, аммо топмадим. Шунда (қарасам) ташқаридаги қудуқдан боғнинг ичига кириб турган бир ариқ (рабиъ) бор экан. Мен тулки сиқилиб (киргандек) сиқилиб, Расулуллоҳ ﷺ нинг олдиларига кирдим. (Пайғамбар): «Абу Ҳурайрами?» дедилар. Мен: «Ҳа, эй Аллоҳнинг Расули», дедим. (Пайғамбар): «Сенга нима бўлди?» дедилар. Мен: «Сиз орамизда эдингиз, сўнг ўрнингиздан туриб (кетдингиз) ва бизга (қайтишингиз) кечикди; биз Сиз биздан (айри) жойда йўлдан урилишингиздан қўрқиб, ваҳимага тушдик. Мен ваҳимага тушганларнинг биринчиси эдим; шу боғга келдим ва тулки сиқилгандек сиқилдим; мана бу одамлар ҳам ортимда (келяпти)», дедим. Шунда (Пайғамбар): «Эй Абу Ҳурайра!» деб, менга (ўз) икки кавушларини бердилар-да: «Мана бу икки кавушимни олиб бор; бу боғдан ташқарида қалби (бунга) қаттиқ ишонган ҳолда «Аллоҳдан бошқа илоҳ йўқ» деб гувоҳлик берадиган кимни учратсанг, уни жаннат билан хушхабарла», дедилар. Мен учратган биринчи (киши) Умар бўлди. У: «Бу икки кавуш нима, эй Абу Ҳурайра?» деди. Мен: «Бу Расулуллоҳ ﷺ нинг икки кавушлари; мени шулар билан (шундай вазифа билан) юбордиларки, қалби (бунга) қаттиқ ишонган ҳолда «Аллоҳдан бошқа илоҳ йўқ» деб гувоҳлик берадиган кимни учратсам, уни жаннат билан хушхабарлайман», дедим. Шунда Умар қўли билан кўкрагимга (шундай) урдики, мен орқамга (йиқилиб) тушдим. У: «Қайтиб бор, эй Абу Ҳурайра», деди. Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг олдиларига қайтдим ва йиғлаб юбордим. Умар мени (ортимдан) қувиб келди — мана, у ортимда (турарди). Расулуллоҳ ﷺ менга: «Сенга нима бўлди, эй Абу Ҳурайра?» дедилар. Мен: «Умарни учратдим ва сиз мени юборган (вазифа) ҳақида унга хабар бердим. Шунда у кўкрагимга бир (шундай) урдики, орқамга (йиқилиб) тушдим; (сўнг): ‹Қайтиб бор›, деди», дедим. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: «Эй Умар, сени бундай қилишга нима ундади?» дедилар. У: «Эй Аллоҳнинг Расули, отам-онам Сизга фидо бўлсин, Сиз Абу Ҳурайрани икки кавушингиз билан, қалби (бунга) қаттиқ ишонган ҳолда «Аллоҳдан бошқа илоҳ йўқ» деб гувоҳлик берадиган кимни учратса, уни жаннат билан хушхабарласин деб юбордингизми?» деди. (Пайғамбар): «Ҳа», дедилар. У: «Ундай қилманг, чунки мен одамлар (фақат) шунга суяниб қолишидан қўрқаман; бас, уларни (амал қилиб) ишлайверишларига қўйиб беринг», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Майли, уларни (ўз ҳолига) қўй», дедилар.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: “ إذا انتعل أحدكم فليبدأ باليمنى، وإذا نزع فليبدأ بالشمال.لتكن اليمنى أولهما تنعل، وآخرهما تنزع" ((متفق عليه)) .
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Rasululloh ﷺ: «Biringiz kavush kiysa, oʻngdan boshlasin; (kavushini) yechsa, chapdan boshlasin; oʻng (oyoq) ularning kiyiladiganining birinchisi, yechiladiganining oxirgisi boʻlsin» dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Расулуллоҳ ﷺ: «Бирингиз кавуш кийса, ўнгдан бошласин; (кавушини) ечса, чапдан бошласин; ўнг (оёқ) уларнинг кийиладиганининг биринчиси, ечиладиганининг охиргиси бўлсин» дедилар.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: “ إذا لبستم،وإذا توضأتم، فابدؤا بأيمانكم” حديث صحيح، ((رواه أبو داود والترمذي بإسناد صحيح)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kiyim kiyganingizda va tahorat qilganingizda oʻng tomoningizdan boshlang», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Кийим кийганингизда ва таҳорат қилганингизда ўнг томонингиздан бошланг», дедилар.
- عن أبى هريرة رضى الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "إذا دعي أحدكم ، فليجب، فإن كان صائما فليصل، وإن كان مفطراً فليطعم" .((رواه مسلم))
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Sizlardan biringiz chaqirilsa, uni ijobat etsin (borsin). Agar roʻzador boʻlsa, (uy egalariga) duo qilsin; agar roʻzador boʻlmasa, (taomdan) yesin», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Сизлардан бирингиз чақирилса, уни ижобат этсин (борсин). Агар рўзадор бўлса, (уй эгаларига) дуо қилсин; агар рўзадор бўлмаса, (таомдан) есин», дедилар.
- عن أبى هريرة رضى الله عنه قال : قال رسول الله صلى الله عليه وسلم :طعام الاثنين كافي الثلاثة، وطعام الثلاثة كافي الأربعة". ((متفق عليه))
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Rasululloh ﷺ: «Ikki (kishi)ning taomi — uch (kishi)ga kifoya (yetarli); uch (kishi)ning taomi — toʻ rt (kishi)ga kifoya» dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Расулуллоҳ ﷺ: «Икки (киши)нинг таоми — уч (киши)га кифоя (етарли); уч (киши)нинг таоми — тў рт (киши)га кифоя» дедилар.
- وعن أبى هريرة رضى الله عنه قال: نهى رسول الله صلى الله عليه وسلم أن يشرب من في السقاء أو القربة.((متفق عليه))
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ — shahar aholisi (kishi)ning choʻl (sahro) aholisi nomidan (vakil boʻlib) sotishini — qaytardi; shuningdek, najsh (soxta narx koʻtarish) ham qaytarildi. Va biror kishini — unga oʻz molingni sotish uchun — molni sotuvchiga qaytarishga undamaslik (kerak); biror kishi — allaqachon unashtirilgan qizga sovchilik qilmasin; va ayol — boshqa ayolning oʻrniga oʻtish uchun — uning taloq qilinishiga (sabab boʻlishga) urinmasin.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ — шаҳар аҳолиси (киши)нинг чўл (саҳро) аҳолиси номидан (вакил бўлиб) сотишини — қайтарди; шунингдек, нажш (сохта нарх кўтариш) ҳам қайтарилди. Ва бирор кишини — унга ўз молингни сотиш учун — молни сотувчига қайтаришга ундамаслик (керак); бирор киши — аллақачон унаштирилган қизга совчилик қилмасин; ва аёл — бошқа аёлнинг ўрнига ўтиш учун — унинг талоқ қилинишига (сабаб бўлишга) уринмасин.
- وعن أبى هريرة رضى الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : لا يشربن أحد منكم قائماً، فمن نسى فليستقئ". ((رواه مسلم))
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Sizlardan biringiz aslo tik turib ichmasin. Kim unutsa, qayt qilsin (qusib tashlasin)», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Сизлардан бирингиз асло тик туриб ичмасин. Ким унутса, қайт қилсин (қусиб ташласин)», — дедилар.
وعن أبى هريرة رضى الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "لا ينظر الله يوم القيامة إلى من جر إزاره بطراً".((متفق عليه))
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Rasululloh ﷺ: «Alloh qiyomat kuni izorini manmanlik (kibr) bilan sudragan kishiga (rahmat nazari bilan) boqmaydi» dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ қиёмат куни изорини манманлик (кибр) билан судраган кишига (раҳмат назари билан) боқмайди» дедилар.
وعنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "ما أسفل من الكعبين من الإزار ففي النار".((رواه البخارى))
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Paygʻambar ﷺ: «Izorning toʻpiqlardan past (tushgan) qismi doʻzaxdadir» dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Пайғамбар ﷺ: «Изорнинг тўпиқлардан паст (тушган) қисми дўзахдадир» дедилар.
وعن أبى هريرة رضى الله عنه قال: بينما رجل يصلى مسبل إزاره، قال له رسول الله صلى الله عليه وسلم: "اذهب فتوضأ" فذهب فتوضأ، ثم جاء فقال :" اذهب فتوضأ" فقال رجل يا رسول الله ما لك أمرته أن يتوضأ ثم سكت عنه؟ قال: "إنه كان يصلى وهو مسبل إزاره، وإن الله لا يقبل صلاة رجل مسبل".((رواه أبو داود))
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi izorini sudralib tushgan holda namoz oʻqiyotgan edi. Rasululloh ﷺ unga: «Bor, taharat qilib kel», dedilar. U bordi, taharat qildi, soʻng keldi. Shunda u zot yana: «Bor, taharat qilib kel», dedilar. Bir kishi u zotga: «Ey Allohning Rasuli, sizga nima boʻldi, unga taharat qilishni buyurdingiz, soʻng undan jim turdingiz?» dedi. U zot: «U izorini sudralib tushgan holda namoz oʻqiyotgan edi. Alloh esa izorini sudralib tushgan kishining namozini qabul qilmaydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши изорини судралиб тушган ҳолда намоз ўқиётган эди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Бор, таҳарат қилиб кел», дедилар. У борди, таҳарат қилди, сўнг келди. Шунда у зот яна: «Бор, таҳарат қилиб кел», дедилар. Бир киши у зотга: «Эй Аллоҳнинг Расули, сизга нима бўлди, унга таҳарат қилишни буюрдингиз, сўнг ундан жим турдингиз?» деди. У зот: «У изорини судралиб тушган ҳолда намоз ўқиётган эди. Аллоҳ эса изорини судралиб тушган кишининг намозини қабул қилмайди», дедилар.
- وعن أبى هريرة رضى الله عنه ، عن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: " من قعد مقعداً لم يذكر الله تعالى فيه،كانت عليه من الله تعالى ترة، ومن اضطجع مضجعاً لا يذكر الله تعالى فيه، كانت عليه من الله ترة" ((رواه أبو داود بإسناد حسن)).
"الترة" بكسر التاء المثناة من فوق، وهي: النقص، وقيل: التبعة.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim bir joyda oʻtirib, unda Alloh taoloni zikr qilmasa, uning zimmasida Alloh taolo tomonidan nuqson boʻlur. Kim bir joyda yotib, unda Alloh taoloni zikr qilmasa, uning zimmasida Alloh tomonidan nuqson boʻlur», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир жойда ўтириб, унда Аллоҳ таолони зикр қилмаса, унинг зиммасида Аллоҳ таоло томонидан нуқсон бўлур. Ким бир жойда ётиб, унда Аллоҳ таолони зикр қилмаса, унинг зиммасида Аллоҳ томонидан нуқсон бўлур», дедилар.
- وعن أبى هريرة رضى الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "إذا قام أحدكم من مجلس، ثم رجع إليه، فهو أحق به". ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Biringiz oʻrnidan tursa…», dedilar. Abu Avonaning hadisida esa: «Kim oʻz oʻrnidan turib (ketsa-yu), soʻng yana unga qaytib kelsa, u (joy)ga eng haqli oʻzidir», deyilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бирингиз ўрнидан турса…», дедилар. Абу Авонанинг ҳадисида эса: «Ким ўз ўрнидан туриб (кетса-ю), сўнг яна унга қайтиб келса, у (жой)га энг ҳақли ўзидир», дейилган.
- وعن أبى هريرة رضى الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم "من جلس في مجلس، فكثر فيه لغطه فقال قبل أن يقوم من مجلسه ذلك: سبحانك اللهم وبحمدك، أشهد أن لا إله إلا أنت، أستغفرك وأتوب إليك، إلا غفر له ما كان في مجلسه ذلك" ((رَوَاهُ التِّرمِذِيُّ وَقَالَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صحيح)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Kim bir majlisda oʻtirib, unda koʻp behuda gap-soʻz qilsa-yu, soʻng oʻsha majlisidan turishidan oldin: ‹Subhanaka Allohumma va bihamdika, ashhadu an la ilaha illa anta, astagʻfiruka va atubu ilayk (Ey Alloh, Seni hamding bilan poklayman, Sendan boshqa hech iloh yoʻqligiga guvohlik beraman, Sendan magʻfirat soʻrayman va Senga tavba qilaman)› desa, oʻsha majlisida boʻlgan (gunohlari) unga magʻfirat qilinadi», dedilar. Bu bobda Abu Barza va Oishadan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Bu hadis shu yoʻldan hasan gʻarib sahihdir, biz uni Suhayl hadisidan faqat shu yoʻl bilangina bilamiz.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир мажлисда ўтириб, унда кўп беҳуда гап-сўз қилса-ю, сўнг ўша мажлисидан туришидан олдин: ‹Субҳанака Аллоҳумма ва биҳамдика, ашҳаду ан ла илаҳа илла анта, астағфирука ва атубу илайк (Эй Аллоҳ, Сени ҳамдинг билан поклайман, Сендан бошқа ҳеч илоҳ йўқлигига гувоҳлик бераман, Сендан мағфират сўрайман ва Сенга тавба қиламан)› деса, ўша мажлисида бўлган (гуноҳлари) унга мағфират қилинади», дедилар. Бу бобда Абу Барза ва Оишадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Бу ҳадис шу йўлдан ҳасан ғариб саҳиҳдир, биз уни Суҳайл ҳадисидан фақат шу йўл билангина биламиз.
وعن أبي هريرة رَضِيَ اللَّهُ عَنهُ قال، قال رَسُول اللَّهِ ﷺ: "ما من قوم يقومون من مجلس ولا يذكرون اللَّه تعالى فيه إلا قاموا عن مثل جيفة حمار وكان لهم حسرة" ((رَوَاهُ أبُو دَاوُدَ بإسناد صحيح)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U aytadi: Rasululloh ﷺ: «Qaysi qavm bir majlisda Allohni zikr qilmasdan turib ketsalar, xuddi eshakning oʻligidan turgandek (savobsiz) boʻladi va bu ular uchun (qiyomatda) hasrat-nadomat boʻlur», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У айтади: Расулуллоҳ ﷺ: «Қайси қавм бир мажлисда Аллоҳни зикр қилмасдан туриб кетсалар, худди эшакнинг ўлигидан тургандек (савобсиз) бўлади ва бу улар учун (қиёматда) ҳасрат-надомат бўлур», дедилар.
- وعنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "ما جلس قوم مجلساً لم يذكروا الله تعالى فيه، ولم يصلوا على نبيهم فيه، إلا كان عليهم ترة؛ فإن شاء عذبهم، وإن شاء غفر لهم" ((رَوَاهُ التِّرمِذِيُّ وَقَالَ: "حَدِيثٌ حَسَنٌ")).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi, Nabiy ﷺ: «Qaysi qavm bir majlisda oʻtirib, unda Allohni zikr qilmasa va Paygʻambarlariga salovot aytmasa, albatta bu ular uchun (qiyomatda) hasrat boʻladi. Alloh xohlasa ularni azoblaydi, xohlasa magʻfirat qiladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. U bir necha yoʻldan Abu Hurayradan, Nabiy ﷺdan rivoyat qilingan. «Tira» soʻzining maʼnosi hasrat va nadomatdir. Arab tilini biluvchilardan baʼzilar: ‹Tira — bu qasos (oʻch)dir›, deganlar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади, Набий ﷺ: «Қайси қавм бир мажлисда ўтириб, унда Аллоҳни зикр қилмаса ва Пайғамбарларига саловот айтмаса, албатта бу улар учун (қиёматда) ҳасрат бўлади. Аллоҳ хоҳласа уларни азоблайди, хоҳласа мағфират қилади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У бир неча йўлдан Абу Ҳурайрадан, Набий ﷺдан ривоят қилинган. «Тира» сўзининг маъноси ҳасрат ва надоматдир. Араб тилини билувчилардан баъзилар: ‹Тира — бу қасос (ўч)дир›, деганлар.
- وعنه عن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "من قعد مقعداً لم يذكر الله تعالى فيه كانت عليه من الله ترة، ومن اضطجع مضجعاً لم يذكر الله فيه كانت عليه من الله ترة" ((رَوَاهُ أبُو دَاوُدَ)).
وقد سبق قريباً، وشرحنا "الترة" فيه.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Kim bir joyda oʻtirib, unda Allohni zikr qilmasa, bu uning zimmasiga Alloh tomonidan bir nuqson boʻlur; va kim bir joyda yotib, unda Allohni zikr qilmasa, bu ham uning zimmasiga Alloh tomonidan bir nuqson boʻlur», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир жойда ўтириб, унда Аллоҳни зикр қилмаса, бу унинг зиммасига Аллоҳ томонидан бир нуқсон бўлур; ва ким бир жойда ётиб, унда Аллоҳни зикр қилмаса, бу ҳам унинг зиммасига Аллоҳ томонидан бир нуқсон бўлур», дедилар.
- وعنه أن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "إذا اقترب الزمان لم تكد رؤيا المؤمن تكذب، ورؤيا المؤمن جزء من ستة وأربعين جزءاً من النبوة" ((مُتَّفَقٌ عَلَيهِ)).
وفى رواية: "أصدقكم رؤيا أصدقكم حديثاً".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ: «Zamon yaqinlashganda (oxir zamonda) moʻminning tushi deyarli yolgʻon chiqmaydi. Ularning eng rostgoʻyi tushi jihatidan ham eng rostidir. Tush uch xil boʻladi: solih tush — Allohdan boʻlgan xushxabardir, (kishini) gʻamga soladigan tush — shaytondan boʻladi, yana bir tush esa kishining oʻz koʻngliga keltirgan narsalaridan boʻladi. Bas, sizlardan biror kishi oʻzi yoqtirmaydigan narsani koʻrsa, turib namoz oʻqisin va uni odamlarga aytmasin», dedilar. Yana: «Men kishanni yaxshi koʻraman va boʻyinga solinadigan kishanni (gʻulni) yoqtirmayman, kishan esa dinda sobitqadamlikdir», dedilar. Abu Dovud aytadi: «Zamon yaqinlashganda» degani — kecha va kunduz yaqinlashib, baravarlashganda, demakdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ: «Замон яқинлашганда (охир замонда) мўминнинг туши деярли ёлғон чиқмайди. Уларнинг энг ростгўйи туши жиҳатидан ҳам энг ростидир. Туш уч хил бўлади: солиҳ туш — Аллоҳдан бўлган хушхабардир, (кишини) ғамга соладиган туш — шайтондан бўлади, яна бир туш эса кишининг ўз кўнглига келтирган нарсаларидан бўлади. Бас, сизлардан бирор киши ўзи ёқтирмайдиган нарсани кўрса, туриб намоз ўқисин ва уни одамларга айтмасин», дедилар. Яна: «Мен кишанни яхши кўраман ва бўйинга солинадиган кишанни (ғулни) ёқтирмайман, кишан эса динда собитқадамликдир», дедилар. Абу Довуд айтади: «Замон яқинлашганда» дегани — кеча ва кундуз яқинлашиб, бараварлашганда, демакдир.
- وعنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "من رآني في المنام فسيراني في اليقظة -أو كأنما رآني في اليقظة- لا يتمثل الشيطان بي" ((مُتَّفَقٌ عَلَيهِ)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim meni tushida koʻrsa, demak rostdan ham meni koʻribdi, chunki shayton mening qiyofamga kira olmaydi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким мени тушида кўрса, демак ростдан ҳам мени кўрибди, чунки шайтон менинг қиёфамга кира олмайди», — дедилар.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: لما خلق الله تعالى آدم عليه السلام قال: اذهب فسلم على أولئك -نفر من الملائكة جلوس- فاستمع ما يحيونك، فإنه تحيتك وتحية ذريتك. فقال: السلام عليكم فقالوا: السلام عليك ورحمة الله، فزادوه: ورحمة الله" ((متفق عليه)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Alloh Odamni — boʻyini 60 tirsak (qadar) qilib — yaratdi. U (Alloh) uni yaratganda, unga: ‹Bor, ana u farishtalar guruhiga salom ber va ularning javobini tingla — chunki u — sening va naslingning salomi (boʻladi)›, — dedi. Bas, Odam (farishtalarga): ‹As-salomu alaykum›, — dedi. Farishtalar: ‹As-salomu alayka va rahmatulloh›, — dedi. Shunday qilib, farishtalar Odamning salomiga ‹va rahmatulloh› (degan) iborani qoʻshdi. Jannatga kiradigan har qanday kishi — (koʻrinishi va qomati jihatidan) Odamga oʻxshaydi. Odamning yaratilishidan beri odamlarning boʻyi (qadi) kichrayib kelmoqda», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Аллоҳ Одамни — бўйини 60 тирсак (қадар) қилиб — яратди. У (Аллоҳ) уни яратганда, унга: ‹Бор, ана у фаришталар гуруҳига салом бер ва уларнинг жавобини тингла — чунки у — сенинг ва наслингнинг саломи (бўлади)›, — деди. Бас, Одам (фаришталарга): ‹Ас-салому алайкум›, — деди. Фаришталар: ‹Ас-салому алайка ва раҳматуллоҳ›, — деди. Шундай қилиб, фаришталар Одамнинг саломига ‹ва раҳматуллоҳ› (деган) иборани қўшди. Жаннатга кирадиган ҳар қандай киши — (кўриниши ва қомати жиҳатидан) Одамга ўхшайди. Одамнинг яратилишидан бери одамларнинг бўйи (қади) кичрайиб келмоқда», — деди.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "لا تدخلوا الجنة حتى تؤمنوا ولا تؤمنوا حتى تحابوا أولا أدلكم على شيء إذا فعلتموه تحاببتم؟ أفشوا السلام بينكم" ((رواه مسلم )).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Jonim qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, iymon keltirmaguningizcha jannatga kirmaysiz, bir-biringizni sevmaguningizcha iymon keltirgan boʻlmaysiz. Sizlarga bir narsani koʻrsatib qoʻymaymi, agar uni qilsangiz, bir-biringizni sevib qolasiz: oʻrtangizda salomni yoyinglar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, иймон келтирмагунингизча жаннатга кирмайсиз, бир-бирингизни севмагунингизча иймон келтирган бўлмайсиз. Сизларга бир нарсани кўрсатиб қўймайми, агар уни қилсангиз, бир-бирингизни севиб қоласиз: ўртангизда саломни ёйинглар», дедилар.
- عن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "يسلم الراكب على الماشي، والماشي على القاعد، والقليل على الكثير” ((متفق عليه))
وفي رواية للبخاري: "والصغير على الكبير"
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Nabiy ﷺdan rivoyat qiladi: U zot: «Suvoriy piyodaga, piyoda oʻtirganga, ozchilik koʻpchilikka salom beradi», dedilar. Ibn al-Musanno oʻz rivoyatida: «Kichik kattaga salom beradi», deb qoʻshimcha qildi. Bu bobda Abdurahmon ibn Shibl, Fazola ibn Ubayd va Jobirdan ham (hadislar) bor. Abu Iso aytdi: Bu hadis Abu Hurayradan bir necha yoʻl bilan rivoyat qilingan. Ayyub as-Saxtiyoniy, Yunus ibn Ubayd va Ali ibn Zayd: Hasan Abu Hurayradan eshitmagan, dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Набий ﷺдан ривоят қилади: У зот: «Суворий пиёдага, пиёда ўтирганга, озчилик кўпчиликка салом беради», дедилар. Ибн ал-Мусанно ўз ривоятида: «Кичик каттага салом беради», деб қўшимча қилди. Бу бобда Абдураҳмон ибн Шибл, Фазола ибн Убайд ва Жобирдан ҳам (ҳадислар) бор. Абу Исо айтди: Бу ҳадис Абу Ҳурайрадан бир неча йўл билан ривоят қилинган. Айюб ас-Сахтиёний, Юнус ибн Убайд ва Али ибн Зайд: Ҳасан Абу Ҳурайрадан эшитмаган, дедилар.
- وعنه عن رسول الله صلى الله عليه وسلم، قال: "إذا لقي أحدكم أخاه، فليسلم عليه، فإن حالت بينهما شجرة، أو جدار، أو حجر، ثم لقيه، فليسلم عليه" ((رواه أبو داود)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Biringiz birodariga roʻbaroʻ kelsa, unga salom bersin. Agar ular ikkovining orasini daraxt, devor yoki tosh toʻsib qoʻyib, soʻng yana unga roʻbaroʻ kelsa, yana unga salom bersin». Muoviya aytdi: Menga Abdulvahhob ibn Buxt ham Abuzzinoddan, u Aʼrajdan, u Abu Hurayradan, u Rasululloh ﷺdan xuddi shunga oʻxshash rivoyat qildi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Бирингиз биродарига рўбарў келса, унга салом берсин. Агар улар икковининг орасини дарахт, девор ёки тош тўсиб қўйиб, сўнг яна унга рўбарў келса, яна унга салом берсин». Муовия айтди: Менга Абдулваҳҳоб ибн Бухт ҳам Абуззиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллоҳ ﷺдан худди шунга ўхшаш ривоят қилди.
- عن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: " لا تبدءوا اليهود ولا النصارى بالسلام، فإذا لقيتم أحدهم في طريق فاضطروه إلى أضيقه" ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Yahudiy va nasorolarga birinchi boʻlib salom bermanglar. Yoʻlda ularning biri bilan uchrashganingizda, uni yoʻlning eng tor joyiga siqib qoʻyinglar».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Яҳудий ва насороларга биринчи бўлиб салом берманглар. Йўлда уларнинг бири билан учрашганингизда, уни йўлнинг энг тор жойига сиқиб қўйинглар».
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "إذا انتهى أحدكم إلى المجلس فليسلم، فإذا أراد أن يقوم فليسلم، فليست الأولى بأحق من الآخرة" ((رواه أبو داود، والترمذي وقال: حديث حسن")).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Sizlardan biringiz majlisga yetib kelganida salom bersin, oʻrnidan turmoqchi boʻlganida ham salom bersin. Birinchisi oxirgisidan koʻra haqliroq emas (ikkalasi ham bab-baravar haqlidir)», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Сизлардан бирингиз мажлисга етиб келганида салом берсин, ўрнидан турмоқчи бўлганида ҳам салом берсин. Биринчиси охиргисидан кўра ҳақлироқ эмас (иккаласи ҳам баб-баравар ҳақлидир)», — дедилар.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم إذا عطس وضع يده أو ثوبه علي فيه، وخفض -أو غض- بها صوته. شك الراوي. ((رواه أبو داود، والترمذي وقال: حديث حسن صحيح)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ aksa urganlarida, qoʻllarini yoki kiyimlarini ogʻizlariga qoʻyar va u bilan ovozlarini pasaytirar edilar. Roviy Yahyo (xafada yoki gʻadda — ovozini pasaytirdi soʻzida) shubha qildi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ акса урганларида, қўлларини ёки кийимларини оғизларига қўяр ва у билан овозларини пасайтирар эдилар. Ровий Яҳё (хафада ёки ғадда — овозини пасайтирди сўзида) шубҳа қилди.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قبل النبي،صلى الله عليه وسلم الحسن بن على، رضي الله عنهما، فقال الأقرع بن حابس: إن لي عشرة من الولد ما قبلت منهم أحداً. فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "من لا يرحم لا يرحم!" ((متفق عليه))
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Aqraʼ ibn Hobis Paygʻambar ﷺni Husaynni oʻpayotgan holatlarida koʻrdi-da: «Mening oʻnta farzandim bor, men ulardan birortasiga ham bunday qilmaganman», — dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Kim (boshqalarga) rahm qilmasa, (oʻzi ham) rahm qilinmaydi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ақраъ ибн Ҳобис Пайғамбар ﷺни Ҳусайнни ўпаётган ҳолатларида кўрди-да: «Менинг ўнта фарзандим бор, мен улардан бирортасига ҳам бундай қилмаганман», — деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Ким (бошқаларга) раҳм қилмаса, (ўзи ҳам) раҳм қилинмайди», — дедилар.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "حق المسلم علي المسلم خمس: رد السلام، وعيادة المريض، واتباع الجنائز، وإجابة الدعوة، وتشميت العاطس” ((متفق عليه)) .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ning shunday deganini eshitdim: «Musulmonning musulmonlar ustidagi haqqi beshta: salomga javob berish, kasalni ziyorat qilish, janozalarga ergashish, taklifni qabul qilish va aksa urgan (kishiga) javob berish».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: «Мусулмоннинг мусулмонлар устидаги ҳаққи бешта: саломга жавоб бериш, касални зиёрат қилиш, жанозаларга эргашиш, таклифни қабул қилиш ва акса урган (кишига) жавоб бериш».
- وعنه قالك قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "عن الله عزو جل يقول يوم القيامة: "يا ابن آدم مرضت فلم تعدني! قال: يا رب كيف أعودك وأنت رب العالمين؟! قال: أما علمت أن عبدي فلاناً مرض فلم تعده؟ أما علمت أنك لو عدته لوجدتني عنده؟ يا ابن آدم استطعمتك فلم تطعمني! قال: يا رب كيف أطعمك وأنت رب العالمين؟! قال: أما علمت أنه استطعمك عبدي فلان فلم تطعمه، أما علمت أنك لو أطعمته لوجدت ذلك عندي؟ يا ابن آدم استسقيتك فلم تسقني! قال: يارب كيف أسقيك وأنت رب العالمين؟! قال: استسقاك عبدي فلان فلم تسقه! أما علمت أنك لو سقيته لوجدت ذلك عندي؟" ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Albatta, aziz va jalil Alloh qiyomat kunida (shunday) der: ‹Ey Odam farzandi, Men kasal boʻldim, ammo sen Meni ziyorat qilmading›. (Banda): ‹Yo Rabbim, Sen olamlarning Rabbi boʻlsang, qanday qilib Seni ziyorat qilay?› der. (Alloh): ‹Falon bandam kasal boʻlgani, ammo sen uni ziyorat qilmaganingni bilmadingmi? Agar uni ziyorat qilganingda, Meni uning yonida topganingni bilmadingmi? Ey Odam farzandi, Men sendan taom soʻradim, ammo sen Meni taomlantirmading›, der. (Banda): ‹Yo Rabbim, Sen olamlarning Rabbi boʻlsang, qanday qilib Seni taomlantiray?› der. (Alloh): ‹Falon bandam sendan taom soʻragani, ammo sen uni taomlantirmaganingni bilmadingmi? Agar uni taomlantirganingda, buni Mening huzurimda topganingni bilmadingmi? Ey Odam farzandi, Men sendan suv soʻradim, ammo sen Meni sugʻormading›, der. (Banda): ‹Yo Rabbim, Sen olamlarning Rabbi boʻlsang, qanday qilib Seni sugʻoray?› der. (Alloh): ‹Falon bandam sendan suv soʻragani, ammo sen uni sugʻormading. Agar uni sugʻorganingda, buni Mening huzurimda topgan boʻlur eding›, der».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Албатта, азиз ва жалил Аллоҳ қиёмат кунида (шундай) дер: ‹Эй Одам фарзанди, Мен касал бўлдим, аммо сен Мени зиёрат қилмадинг›. (Банда): ‹Ё Раббим, Сен оламларнинг Рабби бўлсанг, қандай қилиб Сени зиёрат қилай?› дер. (Аллоҳ): ‹Фалон бандам касал бўлгани, аммо сен уни зиёрат қилмаганингни билмадингми? Агар уни зиёрат қилганингда, Мени унинг ёнида топганингни билмадингми? Эй Одам фарзанди, Мен сендан таом сўрадим, аммо сен Мени таомлантирмадинг›, дер. (Банда): ‹Ё Раббим, Сен оламларнинг Рабби бўлсанг, қандай қилиб Сени таомлантирай?› дер. (Аллоҳ): ‹Фалон бандам сендан таом сўрагани, аммо сен уни таомлантирмаганингни билмадингми? Агар уни таомлантирганингда, буни Менинг ҳузуримда топганингни билмадингми? Эй Одам фарзанди, Мен сендан сув сўрадим, аммо сен Мени суғормадинг›, дер. (Банда): ‹Ё Раббим, Сен оламларнинг Рабби бўлсанг, қандай қилиб Сени суғорай?› дер. (Аллоҳ): ‹Фалон бандам сендан сув сўрагани, аммо сен уни суғормадинг. Агар уни суғорганингда, буни Менинг ҳузуримда топган бўлур эдинг›, дер».
- وعن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “لقنوا موتاكم لا إله إلا الله" ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Oʻlayotganlaringizga ‹Lo ilaha illalloh›ni talqin qilinglar (eslatinglar)», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ўлаётганларингизга ‹Ло илаҳа иллаллоҳ›ни талқин қилинглар (эслатинглар)», — дедилар.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: يقول الله تعالى: ما لعبدي المؤمن عندي جزاء إذا قبضت صفيه من أهل الدنيا، ثم احتسبه إلا الجنه" ((رواه البخاري)).
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki,) Rasululloh ﷺ: «Alloh taolo (shunday) deydi: ‹Men dunyo ahlidan boʻlgan suyuklisini (yaqinini) olganimda (vafot ettirganimda), u esa (savobini) Mendan kutib sabr qilsa, bunday momin bandam uchun Mening huzurimda jannatdan boshqa mukofot yoʻq›», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики,) Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ таоло (шундай) дейди: ‹Мен дунё аҳлидан бўлган суюклисини (яқинини) олганимда (вафот эттирганимда), у эса (савобини) Мендан кутиб сабр қилса, бундай момин бандам учун Менинг ҳузуримда жаннатдан бошқа мукофот йўқ›», дедилар.
- عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “من شهد الجنازة حتي يصلى عليها، فله قيراط ، ومن شهدها حتي تدفن، فله قيراطان" قيل: وما القيراطان؟ قال: “مثل الجبلين العظيمين” ((متفق عليه)) .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Kim janozada uning ustiga (janoza) namozi oʻqilguncha hozir boʻlsa, unga bir qirot (savob) bor; kim u dafn qilinguncha hozir boʻlsa, unga ikki qirot bor.» «Ikki qirot nima?» deb soʻraldi. U zot: «Ikki ulkan togʻ kabidir», dedilar. (Ibn Shihob aytdi: Solim ibn Abdulloh ibn Umar aytdi: Ibn Umar (janoza) namozini oʻqib, soʻng (dafnni kutmay) qaytib ketar edi; Abu Hurayraning hadisi unga yetgach: «Biz koʻp qirotlarni boy berib yuborgan ekanmiz», dedi.)Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Ким жанозада унинг устига (жаноза) намози ўқилгунча ҳозир бўлса, унга бир қирот (савоб) бор; ким у дафн қилингунча ҳозир бўлса, унга икки қирот бор.» «Икки қирот нима?» деб сўралди. У зот: «Икки улкан тоғ кабидир», дедилар. (Ибн Шиҳоб айтди: Солим ибн Абдуллоҳ ибн Умар айтди: Ибн Умар (жаноза) намозини ўқиб, сўнг (дафнни кутмай) қайтиб кетар эди; Абу Ҳурайранинг ҳадиси унга етгач: «Биз кўп қиротларни бой бериб юборган эканмиз», деди.)
- وعنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "من اتبع جنازة مسلم إيماناً واحتساباً، وكان معه حتي يصلى عليها ويفرغ من دفنها، فإنه يرجع من الأجر بقيراطين كل قيراط مثل أحدٍ، ومن صلى عليها، ثم رجع قبل أن تدفن ، فإنه يرجع بقيراط” ((رواه البخاري)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim musulmonning janozasiga iymon va (Allohdan) savob umidida hamroh boʻlib, janoza namozi oʻqilib, dafn marosimi tugagunicha (u bilan birga) tursa, ikki qirot savob bilan qaytadi. Har bir qirot Uhud (togʻi)dek (kattadir). Kim faqat janoza namozini oʻqib, dafndan oldin qaytsa, bir qirot savob bilan qaytadi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким мусулмоннинг жанозасига иймон ва (Аллоҳдан) савоб умидида ҳамроҳ бўлиб, жаноза намози ўқилиб, дафн маросими тугагунича (у билан бирга) турса, икки қирот савоб билан қайтади. Ҳар бир қирот Уҳуд (тоғи)дек (каттадир). Ким фақат жаноза намозини ўқиб, дафндан олдин қайца, бир қирот савоб билан қайтади», — дедилар.
- وعن أبي هريرة وأبي قتادة، وأبي إبراهيم الأشهلي عن أبيه -وأبوه صحابي- رضي الله عنهم، عن النبي صلى الله عليه وسلمى الله عليه وسلم الله عليه وسلم الله عليه وسلم أنه صلى علي جنازة فقال:"اللهم اغفر لحينا وميتنا، وصغيرنا وكبيرنا، وذكرنا وأنثانا، وشاهدنا وغائبنا. اللهم من أحييته منا، فأحيه علي الإسلام، ومن توفيته منا، فتوفه علي الإيمان؛ اللهم لا تحرمنا أجره، ولا تفتنا بعده" ((رواه الترمذي))
من رواية أبي هريرة وأبو هريرة صحيح والأشهلي، ورواه أبو داود من رواية أبي هريرة وأبي قتادة. قال الحاكم: حديث أبي هريرة صحيح علي شرط البخاري ومسلم، قال الترمذي: قال البخاري: أصح روايات هذا الحديث رواية الأشهلي. قال البخاري: وأصح شيء في الباب حديث عوف بن مالك.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bir janoza ustida (janoza) namozini oʻqib, shunday dedilar: «Ey Alloh! Tirigimizni ham, oʻligimizni ham, kichigimizni ham, kattamizni ham, erkagimizni ham, ayolimizni ham, hozir boʻlganimizni ham, gʻoyib boʻlganimizni ham magʻfirat qilgin! Ey Alloh! Bizdan kimni tiriltirsang, uni iymon ustida tiriltirgin; bizdan kimning jonini olsang, uni Islom ustida vafot ettirgin! Ey Alloh! Bizni uning ajridan mahrum qilmagin va undan keyin bizni adashtirmagin!»Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бир жаноза устида (жаноза) намозини ўқиб, шундай дедилар: «Эй Аллоҳ! Тиригимизни ҳам, ўлигимизни ҳам, кичигимизни ҳам, каттамизни ҳам, эркагимизни ҳам, аёлимизни ҳам, ҳозир бўлганимизни ҳам, ғойиб бўлганимизни ҳам мағфират қилгин! Эй Аллоҳ! Биздан кимни тирилтирсанг, уни иймон устида тирилтиргин; биздан кимнинг жонини олсанг, уни Ислом устида вафот эттиргин! Эй Аллоҳ! Бизни унинг ажридан маҳрум қилмагин ва ундан кейин бизни адаштирмагин!»
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: سمعت رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول: “إذا صليتم علي الميت، فأخلصوا له الدعاء" ((رواه أبو داود)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Men Rasululloh ﷺning: ‹Mayyitga (janoza) namozini oʻqiganingizda, unga duoni ixlos bilan qiling›, deyayotganlarini eshitdim», dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Маййитга (жаноза) намозини ўқиганингизда, унга дуони ихлос билан қилинг›, деяётганларини эшитдим», деди.
- عن أبي هريرة رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلمى الله عليه وسلم الله عليه وسلم الله عليه وسلم قال: "أسرعوا بالجنازة، فإن تك صالحة، فخير تقدمونها إليه، وإن تك سوي ذلك، فشر تضعونه عن رقابكم" ((متفق عليه)).
((وفي رواية لمسلم: "فخير تقدمونها عليه)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u buni Nabiy ﷺ ga yetkazib rivoyat qiladi: «Janozani (koʻtarishda) tezlanglar, chunki agar u solih (banda) boʻlsa, demak siz uni yaxshilikka yetkazib qoʻyayotgan boʻlasiz. Agar undan boshqacha boʻlsa, demak siz bir yomonlikni yelkangizdan tushirib qoʻyayotgan boʻlasiz», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у буни Набий ﷺ га етказиб ривоят қилади: «Жанозани (кўтаришда) тезланглар, чунки агар у солиҳ (банда) бўлса, демак сиз уни яхшиликка етказиб қўяётган бўласиз. Агар ундан бошқача бўлса, демак сиз бир ёмонликни елкангиздан тушириб қўяётган бўласиз», дедилар.
- عن أبي هريرة رضي الله عنه، عن النبي صلى الله عليه وسلمى الله عليه وسلم الله عليه وسلم الله عليه وسلم قال: "نفس المؤمن معلقة بدينه حتي يقضي عنه" ((رواه الترمذي وقال: حديث حسن)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Moʻminning joni qarzi uchun adolatli toʻlanmaguncha unga bogʻliq (osigʻliq) boʻlib turadi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasandir va u avvalgidan koʻra sahihroqdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Мўминнинг жони қарзи учун адолатли тўланмагунча унга боғлиқ (осиғлиқ) бўлиб туради», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасандир ва у аввалгидан кўра саҳиҳроқдир.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: “إذا مات الأنسان انقطع عمله إلا من ثلاث: صدقة جارية، أو علم ينتفع به، أو ولد صالح يدعو له" ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Inson vafot etganda, uning amali uchta narsadan boshqasi uziladi: davom etib turadigan sadaqa, foydalaniladigan ilm va unga duo qiladigan solih farzand», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Инсон вафот этганда, унинг амали учта нарсадан бошқаси узилади: давом этиб турадиган садақа, фойдаланиладиган илм ва унга дуо қиладиган солиҳ фарзанд», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “لا يموت لأحد من المسلمين ثلاثة من الولد لا تمسه النار إلا تحلة القسم" ((متفق عليه))
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Musulmonlardan birontasining uch farzandi vafot etsa, qasamning bajarilishidan boshqa unga doʻzax (oʻti) tegmaydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мусулмонлардан биронтасининг уч фарзанди вафот этса, қасамнинг бажарилишидан бошқа унга дўзах (ўти) тегмайди», дедилар.