وَعنهُ قَالَ: رَأَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يمسح على الْخُفَّيْنِ على ظاهرهما. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَأَبُو دَاوُد
Mugʻiyra ibn Shuʼba (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u aytdi: Men Nabiy ﷺ ikki mahsilarining ustki tomoniga mash tortayotganlarini koʻrdim. Abu Iso aytdi: Mugʻiyraning hadisi hasan hadisdir, u Abdurrahmon ibn Abu Zinodning hadisi boʻlib, u otasidan, u Urvadan, u Mugʻiyradan (rivoyat qilgan). Biz Urvadan, u Mugʻiyradan «ustki tomoniga» (deb) zikr qilgan undan boshqa hech kimni bilmaymiz. Bu koʻplab ilm ahlining soʻzidir, Sufyon Savriy va Ahmad ham shuni aytadilar. Muhammad (ibn Ismoil) aytdi: Molik ibn Anas Abdurrahmon ibn Abu Zinodga (ishonchli roviy sifatida) ishora qilar edi.Муғийра ибн Шуъба (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у айтди: Мен Набий ﷺ икки маҳсиларининг устки томонига маш тортаётганларини кўрдим. Абу Исо айтди: Муғийранинг ҳадиси ҳасан ҳадисдир, у Абдурраҳмон ибн Абу Зиноднинг ҳадиси бўлиб, у отасидан, у Урвадан, у Муғийрадан (ривоят қилган). Биз Урвадан, у Муғийрадан «устки томонига» (деб) зикр қилган ундан бошқа ҳеч кимни билмаймиз. Бу кўплаб илм аҳлининг сўзидир, Суфён Саврий ва Аҳмад ҳам шуни айтадилар. Муҳаммад (ибн Исмоил) айтди: Молик ибн Анас Абдурраҳмон ибн Абу Зинодга (ишончли ровий сифатида) ишора қилар эди.
وَعَنْ أُمِّ سَلَمَةَ أَنَّهَا سَأَلَتْ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: أَتُصَلِّي الْمَرْأَةُ فِي درع وخمار لَيْسَ عَلَيْهَا إِزَارٌ؟ قَالَ: «إِذَا كَانَ الدِّرْعُ سَابِغًا يُغَطِّي ظُهُورَ قَدَمَيْهَا» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَذَكَرَ جمَاعَة وَقَفُوهُ على أم سَلمَة
Muhammad ibn Zayd shu hadisni rivoyat qildi va Ummu Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qildiki, u (Ummu Salama) Paygʻambar ﷺdan: «Ayol kishi belida izori boʻlmagan holda, koʻylak va x+imorda namoz oʻqiyveradimi?» deb soʻradi. U zot: «Agar koʻylak keng boʻlib, uning oyoqlari ustini (yuzasini) berkitsa (boʻladi)», dedilar. Abu Dovud aytdi: Bu hadisni Molik ibn Anas, Bakr ibn Muzar, Hafs ibn Gʻiyos, Ismoil ibn Jaʼfar, Ibn Abu Ziʼb va Ibn Ishoq Muhammad ibn Zayddan, u onasidan, u Ummu Salamadan rivoyat qilishgan. Ulardan hech biri Paygʻambar ﷺni zikr qilmagan; uni faqat Ummu Salama (roziyallohu anho)ga toʻxtatib (mavquf) qoldirishgan.Муҳаммад ибн Зайд шу ҳадисни ривоят қилди ва Умму Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилдики, у (Умму Салама) Пайғамбар ﷺдан: «Аёл киши белида изори бўлмаган ҳолда, кўйлак ва х+иморда намоз ўқийверадими?» деб сўради. У зот: «Агар кўйлак кенг бўлиб, унинг оёқлари устини (юзасини) беркитса (бўлади)», дедилар. Абу Довуд айтди: Бу ҳадисни Молик ибн Анас, Бакр ибн Музар, Ҳафс ибн Ғиёс, Исмоил ибн Жаъфар, Ибн Абу Зиъб ва Ибн Ишоқ Муҳаммад ибн Зайддан, у онасидан, у Умму Саламадан ривоят қилишган. Улардан ҳеч бири Пайғамбар ﷺни зикр қилмаган; уни фақат Умму Салама (розияллоҳу анҳо)га тўхтатиб (мавқуф) қолдиришган.
وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَرْقَمَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم يَقُول: «إِذَا أُقِيمَتِ الصَّلَاةُ وَوَجَدَ أَحَدُكُمُ الْخَلَاءَ فَلْيَبْدَأْ بِالْخَلَاءِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَرَوَى مَالِكٌ وَأَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيّ نَحوه
Abdulloh ibn al-Arqam (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Namozga iqomat aytildi, shunda u (Abdulloh) bir kishining qoʻlidan ushlab, uni oldinga surdi — uning oʻzi qavmining imomi edi — va: «Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitganman», dedi: «Namozga iqomat aytilsa-yu, biringiz hojatxonaga (borish ehtiyojini) sezsa, avval hojatxonadan boshlasin». (Rovi) aytdi: Bu bobda Oisha, Abu Hurayra, Savbon va Abu Umoma (roziyallohu anhum)dan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Abdulloh ibn al-Arqamning hadisi hasan sahihdir. Molik ibn Anas, Yahyo ibn Said al-Qatton va boshqa bir necha hofizlar buni shu tarzda Hishom ibn Urvadan, u otasidan, u Abdulloh ibn al-Arqamdan (deb) rivoyat qilgan. Vuhayb va boshqalar esa Hishom ibn Urvadan, u otasidan, u bir kishidan, u Abdulloh ibn al-Arqamdan (deb) rivoyat qilgan. Bu — Nabiy ﷺning sahobalaridan va tobeinlardan bir nechasining soʻzidir. Ahmad va Ishoq ham shuni aytib: «Gʻoit yoki bavl (siyish ehtiyoji)dan biror narsani sezib turib namozga turmasin», deyishgan. Va: «Agar namozga kirgan boʻlsa-yu, shundan biror narsani sezsa, uni (namozdan) chalgʻitmas ekan, namozdan chiqmasin», deyishgan. Baʼzi ilm ahli esa: «Gʻoit yoki bavl namozdan chalgʻitmas ekan, shu holida namoz oʻqishida zarar yoʻq», degan.Абдуллоҳ ибн ал-Арқам (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Намозга иқомат айтилди, шунда у (Абдуллоҳ) бир кишининг қўлидан ушлаб, уни олдинга сурди — унинг ўзи қавмининг имоми эди — ва: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитганман», деди: «Намозга иқомат айтилса-ю, бирингиз ҳожатхонага (бориш эҳтиёжини) сезса, аввал ҳожатхонадан бошласин». (Рови) айтди: Бу бобда Оиша, Абу Ҳурайра, Савбон ва Абу Умома (розияллоҳу анҳум)дан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Абдуллоҳ ибн ал-Арқамнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Молик ибн Анас, Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ва бошқа бир неча ҳофизлар буни шу тарзда Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Абдуллоҳ ибн ал-Арқамдан (деб) ривоят қилган. Вуҳайб ва бошқалар эса Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у бир кишидан, у Абдуллоҳ ибн ал-Арқамдан (деб) ривоят қилган. Бу — Набий ﷺнинг саҳобаларидан ва тобеинлардан бир нечасининг сўзидир. Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтиб: «Ғоит ёки бавл (сийиш эҳтиёжи)дан бирор нарсани сезиб туриб намозга турмасин», дейишган. Ва: «Агар намозга кирган бўлса-ю, шундан бирор нарсани сезса, уни (намоздан) чалғитмас экан, намоздан чиқмасин», дейишган. Баъзи илм аҳли эса: «Ғоит ёки бавл намоздан чалғитмас экан, шу ҳолида намоз ўқишида зарар йўқ», деган.
وَعَنْ كَثِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَبَّرَ فِي الْعِيدَيْنِ فِي الْأُولَى سَبْعًا قَبْلَ الْقِرَاءَةِ وَفِي الْآخِرَةِ خَمْسًا قَبْلَ الْقِرَاءَةِ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَابْن مَاجَه والدارمي
Amr ibn Avf al-Muzaniy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ ikki hayitda birinchi (rakaat)da qiroatdan oldin yetti marta, oxirgi (rakaat)da qiroatdan oldin besh marta takbir aytdilar. (Roviy) aytdi: Bu bobda Oisha, Ibn Umar va Abdulloh ibn Amrdan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Kasirning bobosining hadisi hasan hadisdir va u bu bobda Nabiy alayhis-salomdan rivoyat qilingan eng yaxshi narsadir. Uning ismi Amr ibn Avf al-Muzaniydir. Nabiy ﷺning sahobalaridan va boshqalardan boʻlgan baʼzi ilm ahllari shu boʻyicha amal qiladilar. Abu Hurayradan ham u Madinada shu namozga oʻxshash namoz oʻqigani rivoyat qilingan va bu Madina ahlining soʻzidir. Molik ibn Anas, Shofiʼiy, Ahmad va Ishoq ham shuni aytadilar. Abdulloh ibn Masʼuddan u ikki hayitdagi takbir haqida: toʻqqiz takbir, birinchi rakaatda qiroatdan oldin besh marta, ikkinchi rakaatda esa qiroatdan boshlanadi, soʻng rukuʼ takbiri bilan birga toʻrt marta takbir aytiladi, degani rivoyat qilingan. Nabiy ﷺning bir qancha sahobalaridan ham shunga oʻxshash (rivoyat) keltirilgan va bu Kufa ahlining soʻzidir. Sufyon Savriy ham shuni aytadi.Амр ибн Авф ал-Музаний (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ икки ҳайитда биринчи (ракаат)да қироатдан олдин етти марта, охирги (ракаат)да қироатдан олдин беш марта такбир айтдилар. (Ровий) айтди: Бу бобда Оиша, Ибн Умар ва Абдуллоҳ ибн Амрдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Касирнинг бобосининг ҳадиси ҳасан ҳадисдир ва у бу бобда Набий алайҳис-саломдан ривоят қилинган энг яхши нарсадир. Унинг исми Амр ибн Авф ал-Музанийдир. Набий ﷺнинг саҳобаларидан ва бошқалардан бўлган баъзи илм аҳллари шу бўйича амал қиладилар. Абу Ҳурайрадан ҳам у Мадинада шу намозга ўхшаш намоз ўқигани ривоят қилинган ва бу Мадина аҳлининг сўзидир. Молик ибн Анас, Шофиъий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтадилар. Абдуллоҳ ибн Масъуддан у икки ҳайитдаги такбир ҳақида: тўққиз такбир, биринчи ракаатда қироатдан олдин беш марта, иккинчи ракаатда эса қироатдан бошланади, сўнг рукуъ такбири билан бирга тўрт марта такбир айтилади, дегани ривоят қилинган. Набий ﷺнинг бир қанча саҳобаларидан ҳам шунга ўхшаш (ривоят) келтирилган ва бу Куфа аҳлининг сўзидир. Суфён Саврий ҳам шуни айтади.
قَالَ: تَزَوَّجَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَيْمُونَةَ وَهُوَ حَلَالٌ وَبَنَى بِهَا وَهُوَ حَلَالٌ وَكُنْتُ أَنَا الرَّسُولَ بَيْنَهُمَا. رَوَاهُ أَحْمَدُ وَالتِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ
Abu Rofeʼ (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Maymunaga halol (ehromsiz) holatlarida uylandilar va u bilan halol holatlarida qoʻshildilar. Men esa ikkalalari oʻrtasidagi elchi edim. Abu Iso aytdi: Bu hasan hadisdir. Buni Hammod ibn Zayddan, u Matar al-Varroqdan, u Robiʼadan rivoyat qilganidan boshqa hech kim musnad qilib (toʻliq sanad bilan) rivoyat qilganini bilmaymiz. Molik ibn Anas Robiʼadan, u Sulaymon ibn Yasordan: Paygʻambar ﷺ Maymunaga halol holatlarida uylandilar, deb rivoyat qildi. Molik buni mursal qilib rivoyat qildi. (Roviy) aytdi: Buni Sulaymon ibn Bilol ham Robiʼadan mursal qilib rivoyat qildi. Abu Iso aytdi: Yazid ibn al-Asammdan, u Maymunadan rivoyat qilinishicha, u: «Rasululloh ﷺ menga halol holatlarida uylandilar», degan. Yazid ibn al-Asamm esa Maymunaning jiyani (singlisining oʻgʻli)dir.Абу Рофеъ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Маймунага ҳалол (эҳромсиз) ҳолатларида уйландилар ва у билан ҳалол ҳолатларида қўшилдилар. Мен эса иккалалари ўртасидаги элчи эдим. Абу Исо айтди: Бу ҳасан ҳадисдир. Буни Ҳаммод ибн Зайддан, у Матар ал-Варроқдан, у Робиъадан ривоят қилганидан бошқа ҳеч ким муснад қилиб (тўлиқ санад билан) ривоят қилганини билмаймиз. Молик ибн Анас Робиъадан, у Сулаймон ибн Ясордан: Пайғамбар ﷺ Маймунага ҳалол ҳолатларида уйландилар, деб ривоят қилди. Молик буни мурсал қилиб ривоят қилди. (Ровий) айтди: Буни Сулаймон ибн Билол ҳам Робиъадан мурсал қилиб ривоят қилди. Абу Исо айтди: Язид ибн ал-Асаммдан, у Маймунадан ривоят қилинишича, у: «Расулуллоҳ ﷺ менга ҳалол ҳолатларида уйландилар», деган. Язид ибн ал-Асамм эса Маймунанинг жияни (синглисининг ўғли)дир.
وَعَنْ عَامِرِ بْنِ رَبِيعَةَ: أَنَّ امْرَأَةً مَنْ بَنِي فَزَارَةَ تَزَوَّجَتْ عَلَى نَعْلَيْنِ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَرَضِيتِ مِنْ نَفْسِكِ وَمَالِكِ بِنَعْلَيْنِ؟» قَالَتْ: نَعَمْ. فَأَجَازَهُ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Abdulloh ibn Omir ibn Robiʼa otasidan rivoyat qilishicha, Banu Fazora qabilasidan boʻlgan bir ayol ikki kavush (sadoq) evaziga turmushga chiqdi. Shunda Rasululloh ﷺ unga: «Oʻzingni va molingni ikki kavush evaziga (berishga) rozimisan?» dedilar. U: «Ha», dedi. (Roviy) aytdi: Shunda u zot buni joiz qildilar. (Roviy) aytdi: Bu bobda Umar, Abu Hurayra, Sahl ibn Saʼd, Abu Said, Anas, Oisha, Jobir va Abu Hadrad al-Aslamiydan ham (rivoyatlar) bor. Abu Iso aytdi: Omir ibn Robiʼa hadisi hasan sahihdir. Ilm ahli mahr xususida ixtilof qilganlar. Baʼzi ilm ahli: Mahr ular oʻzaro rozi boʻlgan narsadir, deyishgan. Bu Sufyon as-Savriy, Shofeʼiy, Ahmad va Ishoqning soʻzidir. Molik ibn Anas esa: Mahr chorak dinordan kam boʻlmaydi, degan. Baʼzi Kufa ahli esa: Mahr oʻn dirhamdan kam boʻlmaydi, deyishgan.Абдуллоҳ ибн Омир ибн Робиъа отасидан ривоят қилишича, Бану Фазора қабиласидан бўлган бир аёл икки кавуш (садоқ) эвазига турмушга чиқди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: «Ўзингни ва молингни икки кавуш эвазига (беришга) розимисан?» дедилар. У: «Ҳа», деди. (Ровий) айтди: Шунда у зот буни жоиз қилдилар. (Ровий) айтди: Бу бобда Умар, Абу Ҳурайра, Саҳл ибн Саъд, Абу Саид, Анас, Оиша, Жобир ва Абу Ҳадрад ал-Асламийдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо айтди: Омир ибн Робиъа ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳли маҳр хусусида ихтилоф қилганлар. Баъзи илм аҳли: Маҳр улар ўзаро рози бўлган нарсадир, дейишган. Бу Суфён ас-Саврий, Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Молик ибн Анас эса: Маҳр чорак динордан кам бўлмайди, деган. Баъзи Куфа аҳли эса: Маҳр ўн дирҳамдан кам бўлмайди, дейишган.
وَعَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَنَفَّلَ سيفَه ذَا الفَقارِ يومَ بدْرٍ رَوَاهُ أَحْمد وَابْن مَاجَهْ وَزَادَ التِّرْمِذِيُّ وَهُوَ الَّذِي رَأَى فِيهِ الرُّؤْيَا يَوْم أحد
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ Badr kunida oʻzlarining Zulfaqor qilichlarini nafl (qoʻshimcha ulush) qilib oldilar. Bu (qilich) Uhud kunida tushlarida koʻrgan qilich edi. Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat shu yoʻldan, Ibn Abu Zinodning hadisidan bilamiz. Ilm ahli xumsdan nafl berish haqida ixtilof qilganlar. Molik ibn Anas aytdi: Rasululloh ﷺ barcha gʻazotlarida nafl berganlari menga yetmagan, lekin baʼzilarida nafl berganlari menga yetdi. Bu esa oʻljaning avvali va oxirida imomning ijtihodiga koʻra (boʻladi). Ibn Mansur aytdi: Men Ahmadga: Nabiy ﷺ (qoʻshindan) ajralib yurganda xumsdan keyin chorak (ulush), qaytganda xumsdan keyin uchdan bir (ulush) nafl berar edilar, dedim. U: Xumsni ajratib chiqaradi, soʻng qolganidan nafl beradi va bundan oshirmaydi, dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis Ibn Musayyab aytganidek: nafl xumsdan (beriladi). Ishoq ham (Ibn Musayyab) aytgandek aytdi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ Бадр кунида ўзларининг Зулфақор қиличларини нафл (қўшимча улуш) қилиб олдилар. Бу (қилич) Уҳуд кунида тушларида кўрган қилич эди. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдан, Ибн Абу Зиноднинг ҳадисидан биламиз. Илм аҳли хумсдан нафл бериш ҳақида ихтилоф қилганлар. Молик ибн Анас айтди: Расулуллоҳ ﷺ барча ғазотларида нафл берганлари менга етмаган, лекин баъзиларида нафл берганлари менга етди. Бу эса ўлжанинг аввали ва охирида имомнинг ижтиҳодига кўра (бўлади). Ибн Мансур айтди: Мен Аҳмадга: Набий ﷺ (қўшиндан) ажралиб юрганда хумсдан кейин чорак (улуш), қайтганда хумсдан кейин учдан бир (улуш) нафл берар эдилар, дедим. У: Хумсни ажратиб чиқаради, сўнг қолганидан нафл беради ва бундан оширмайди, деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис Ибн Мусайяб айтганидек: нафл хумсдан (берилади). Ишоқ ҳам (Ибн Мусайяб) айтгандек айтди.
وَعَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ: كُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ وَكَانَ لَهُ شَعْرٌ فَوْقَ الْجُمَّةِ وَدُونَ الوفرة. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَالنَّسَائِيّ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: U aytdi: «Men va Rasululloh ﷺ bitta idishdan gʻusl qilardik. U zotning sochlari jumma (yelkaga tushadigan)dan kalta, vafra (quloq yumshogʻidan kalta)dan uzun edi.» Abu Iso aytdi: Bu hadis bu yoʻldan hasan sahih gʻaribdir. Oishadan boshqa yoʻllar bilan ham u: «Men va Rasululloh ﷺ bitta idishdan gʻusl qilardik», degani rivoyat qilingan, lekin ularda «U zotning sochlari jumma dan kalta, vafra dan uzun edi» degan bu soʻz zikr qilinmagan. Abdurrahmon ibn Abuz-Zinod ishonchli (siqa)dir; Molik ibn Anas uni ishonchli deb, undan (hadis) yozib olishga buyurardi.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: У айтди: «Мен ва Расулуллоҳ ﷺ битта идишдан ғусл қилардик. У зотнинг сочлари жумма (елкага тушадиган)дан калта, вафра (қулоқ юмшоғидан калта)дан узун эди.» Абу Исо айтди: Бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Оишадан бошқа йўллар билан ҳам у: «Мен ва Расулуллоҳ ﷺ битта идишдан ғусл қилардик», дегани ривоят қилинган, лекин уларда «У зотнинг сочлари жумма дан калта, вафра дан узун эди» деган бу сўз зикр қилинмаган. Абдурраҳмон ибн Абуз-Зинод ишончли (сиқа)дир; Молик ибн Анас уни ишончли деб, ундан (ҳадис) ёзиб олишга буюрарди.