حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَسَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ اسْتَبَّ رَجُلٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ وَرَجُلٌ مِنَ الْيَهُودِ. فَقَالَ الْمُسْلِمُ وَالَّذِي اصْطَفَى مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم عَلَى الْعَالَمِينَ. فِي قَسَمٍ يُقْسِمُ بِهِ. فَقَالَ الْيَهُودِيُّ وَالَّذِي اصْطَفَى مُوسَى عَلَى الْعَالَمِينَ. فَرَفَعَ الْمُسْلِمُ عِنْدَ ذَلِكَ يَدَهُ، فَلَطَمَ الْيَهُودِيَّ، فَذَهَبَ الْيَهُودِيُّ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَهُ الَّذِي كَانَ مِنْ أَمْرِهِ وَأَمْرِ الْمُسْلِمِ فَقَالَ " لاَ تُخَيِّرُونِي عَلَى مُوسَى، فَإِنَّ النَّاسَ يَصْعَقُونَ فَأَكُونُ أَوَّلَ مَنْ يُفِيقُ، فَإِذَا مُوسَى بَاطِشٌ بِجَانِبِ الْعَرْشِ، فَلاَ أَدْرِي أَكَانَ فِيمَنْ صَعِقَ فَأَفَاقَ قَبْلِي أَوْ كَانَ مِمَّنِ اسْتَثْنَى اللَّهُ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir musulmon va bir yahudiy janjallashdi. Musulmon qasam ichib: ‹Muhammadni barcha odamlardan afzal qilgan Zotga qasam...!› — dedi. Yahudiy: ‹Musoni barcha odamlardan afzal qilgan Zotga qasam›, — dedi. Musulmon qoʻlini koʻtarib, yahudiyga shapaloq urdi; (yahudiy) Paygʻambar ﷺ ning oldiga kelib, oʻzi va musulmon oʻrtasida nima boʻlganini aytdi. Paygʻambar ﷺ: ‹Meni Musodan ustun qilmanglar — chunki (Qiyomat kuni) odamlar hushidan ketadi va men birinchi boʻlib hushimga kelaman hamda Musoni — Allohning Arshining bir tomonini ushlab turgan holda — koʻraman. Men — u hushidan ketganlar orasida boʻlib, mendan oldin hushiga kelganmi yoki Alloh istisno qilganlardan boʻlganmi — bilmayman›, — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир мусулмон ва бир яҳудий жанжаллашди. Мусулмон қасам ичиб: ‹Муҳаммадни барча одамлардан афзал қилган Зотга қасам...!› — деди. Яҳудий: ‹Мусони барча одамлардан афзал қилган Зотга қасам›, — деди. Мусулмон қўлини кўтариб, яҳудийга шапалоқ урди; (яҳудий) Пайғамбар ﷺ нинг олдига келиб, ўзи ва мусулмон ўртасида нима бўлганини айтди. Пайғамбар ﷺ: ‹Мени Мусодан устун қилманглар — чунки (Қиёмат куни) одамлар ҳушидан кетади ва мен биринчи бўлиб ҳушимга келаман ҳамда Мусони — Аллоҳнинг Аршининг бир томонини ушлаб турган ҳолда — кўраман. Мен — у ҳушидан кетганлар орасида бўлиб, мендан олдин ҳушига келганми ёки Аллоҳ истисно қилганлардан бўлганми — билмайман›, — деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " احْتَجَّ آدَمُ وَمُوسَى فَقَالَ لَهُ مُوسَى أَنْتَ آدَمُ الَّذِي أَخْرَجَتْكَ خَطِيئَتُكَ مِنَ الْجَنَّةِ. فَقَالَ لَهُ آدَمُ أَنْتَ مُوسَى الَّذِي اصْطَفَاكَ اللَّهُ بِرِسَالاَتِهِ وَبِكَلاَمِهِ، ثُمَّ تَلُومُنِي عَلَى أَمْرٍ قُدِّرَ عَلَىَّ قَبْلَ أَنْ أُخْلَقَ ". فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَحَجَّ آدَمُ مُوسَى " مَرَّتَيْنِ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Odam va Muso bir-biri bilan bahslashdi. Muso Odamga: ‹Sen — xatoing seni jannatdan chiqargan Odamsan›, — dedi. Odam unga: ‹Sen — Alloh Oʻz Rasuli qilib tanlagan va Oʻzi bilan (bevosita) gaplashgan Musosan; shunday boʻla turib, sen meni — yaratilishimdan oldin taqdirimga allaqachon yozib qoʻyilgan bir ish uchun — ayblaysanmi?›, — dedi», — dedi. Allohning Rasuli ﷺ ikki marta: «Bas, Odam Musoni (bahsda) yengdi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Одам ва Мусо бир-бири билан баҳслашди. Мусо Одамга: ‹Сен — хатоинг сени жаннатдан чиқарган Одамсан›, — деди. Одам унга: ‹Сен — Аллоҳ Ўз Расули қилиб танлаган ва Ўзи билан (бевосита) гаплашган Мусосан; шундай бўла туриб, сен мени — яратилишимдан олдин тақдиримга аллақачон ёзиб қўйилган бир иш учун — айблайсанми?›, — деди», — деди. Аллоҳнинг Расули ﷺ икки марта: «Бас, Одам Мусони (баҳсда) енгди», — деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، عَنِ اللَّيْثِ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْفَضْلِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ بَيْنَمَا يَهُودِيٌّ يَعْرِضُ سِلْعَتَهُ أُعْطِيَ بِهَا شَيْئًا كَرِهَهُ. فَقَالَ لاَ وَالَّذِي اصْطَفَى مُوسَى عَلَى الْبَشَرِ، فَسَمِعَهُ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَامَ، فَلَطَمَ وَجْهَهُ، وَقَالَ تَقُولُ وَالَّذِي اصْطَفَى مُوسَى عَلَى الْبَشَرِ، وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ أَظْهُرِنَا فَذَهَبَ إِلَيْهِ، فَقَالَ أَبَا الْقَاسِمِ، إِنَّ لِي ذِمَّةً وَعَهْدًا، فَمَا بَالُ فُلاَنٍ لَطَمَ وَجْهِي. فَقَالَ " لِمَ لَطَمْتَ وَجْهَهُ ". فَذَكَرَهُ، فَغَضِبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى رُئِيَ فِي وَجْهِهِ، ثُمَّ قَالَ " لاَ تُفَضِّلُوا بَيْنَ أَنْبِيَاءِ اللَّهِ، فَإِنَّهُ يُنْفَخُ فِي الصُّورِ، فَيَصْعَقُ مَنْ فِي السَّمَوَاتِ وَمَنْ فِي الأَرْضِ، إِلاَّ مَنْ شَاءَ اللَّهُ، ثُمَّ يُنْفَخُ فِيهِ أُخْرَى، فَأَكُونُ أَوَّلَ مَنْ بُعِثَ فَإِذَا مُوسَى آخِذٌ بِالْعَرْشِ، فَلاَ أَدْرِي أَحُوسِبَ بِصَعْقَتِهِ يَوْمَ الطُّورِ أَمْ بُعِثَ قَبْلِي - وَلَا أَقُولُ إِنَّ أَحَدًا أَفْضَلُ مِنْ يُونُسَ بْنِ مَتَّى".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir marta bir yahudiy biror narsa sotayotganda, unga oʻzi rozi boʻlmagan bir narx taklif qilindi. Bas, u: «Yoʻq, Musoni barcha insonlardan ustun qilgan Zotga qasam!» — dedi. Buni eshitib, bir ansoriy kishi (oʻrnidan) turib, uning yuziga shapaloq urdi va: «Sen: ‹Musoni barcha insonlardan ustun qilgan Zotga (qasam)›, — deysanmi — holbuki Paygʻambar (Muhammad) bizning oramizda hozir?!» — dedi. Yahudiy Paygʻambarning oldiga borib: «Ey Abulqosim! Men — omonlik (himoya) ahdi va shartnomasi ostidaman; bas, falonchining meni shapaloq urishga qanday haqqi bor?» — dedi. Paygʻambar ﷺ boshqasidan (yaʼni ansoriydan): «Nega shapaloq urding?» — deb soʻradi. U zotga butun voqeani aytib berdi. Paygʻambar ﷺ — gʻazab uning yuzida koʻringuncha — gʻazablandi va: «Allohning paygʻambarlaridan hech bir paygʻambarni (boshqasidan) ustun qilmanglar — chunki sur chalinganda, yer va osmonlardagi har bir (jonzot) hushidan ketadi — Alloh istisno qilganlardan boshqa. Sur ikkinchi marta chalinadi va men birinchi boʻlib tiriltiriladigan (kishi) boʻlaman hamda Musoni — Allohning Arshini ushlab turgan holda — koʻraman. Men — Muso Tur (kuni) olgan behushlik unga (yetarli) boʻlganmi yoki u mendan oldin (oʻrnidan) turganmi — bilmayman. Va men — Yunus ibn Mattodan yaxshiroq birov bor, demayman», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир марта бир яҳудий бирор нарса сотаётганда, унга ўзи рози бўлмаган бир нарх таклиф қилинди. Бас, у: «Йўқ, Мусони барча инсонлардан устун қилган Зотга қасам!» — деди. Буни эшитиб, бир ансорий киши (ўрнидан) туриб, унинг юзига шапалоқ урди ва: «Сен: ‹Мусони барча инсонлардан устун қилган Зотга (қасам)›, — дейсанми — ҳолбуки Пайғамбар (Муҳаммад) бизнинг орамизда ҳозир?!» — деди. Яҳудий Пайғамбарнинг олдига бориб: «Эй Абулқосим! Мен — омонлик (ҳимоя) аҳди ва шартномаси остидаман; бас, фалончининг мени шапалоқ уришга қандай ҳаққи бор?» — деди. Пайғамбар ﷺ бошқасидан (яъни ансорийдан): «Нега шапалоқ урдинг?» — деб сўради. У зотга бутун воқеани айтиб берди. Пайғамбар ﷺ — ғазаб унинг юзида кўрингунча — ғазабланди ва: «Аллоҳнинг пайғамбарларидан ҳеч бир пайғамбарни (бошқасидан) устун қилманглар — чунки сур чалинганда, ер ва осмонлардаги ҳар бир (жонзот) ҳушидан кетади — Аллоҳ истисно қилганлардан бошқа. Сур иккинчи марта чалинади ва мен биринчи бўлиб тирилтириладиган (киши) бўламан ҳамда Мусони — Аллоҳнинг Аршини ушлаб турган ҳолда — кўраман. Мен — Мусо Тур (куни) олган беҳушлик унга (етарли) бўлганми ёки у мендан олдин (ўрнидан) турганми — билмайман. Ва мен — Юнус ибн Маттодан яхшироқ биров бор, демайман», — деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، سَمِعْتُ حُمَيْدَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَنْبَغِي لِعَبْدٍ أَنْ يَقُولَ أَنَا خَيْرٌ مِنْ يُونُسَ بْنِ مَتَّى ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Hech kim: ‹Men — Yunus ibn Mattodan yaxshiroqman›, — demasin», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Ҳеч ким: ‹Мен — Юнус ибн Маттодан яхшироқман›, — демасин», — деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خُفِّفَ عَلَى دَاوُدَ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ الْقُرْآنُ، فَكَانَ يَأْمُرُ بِدَوَابِّهِ فَتُسْرَجُ، فَيَقْرَأُ الْقُرْآنَ قَبْلَ أَنْ تُسْرَجَ دَوَابُّهُ، وَلاَ يَأْكُلُ إِلاَّ مِنْ عَمَلِ يَدِهِ ". رَوَاهُ مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ عَنْ صَفْوَانَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Dovudga Zaburni oʻqish oson qilingan edi. U — minadigan hayvonlariga egar urishni buyurar va ular egarlanmasdan oldin Zaburni oʻqib tugatardi. Va u — faqat oʻz qoʻl mehnatining daromadidangina yer edi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Довудга Забурни ўқиш осон қилинган эди. У — минадиган ҳайвонларига эгар уришни буюрар ва улар эгарланмасдан олдин Забурни ўқиб тугатарди. Ва у — фақат ўз қўл меҳнатининг даромадидангина ер эди», — деди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ عِفْرِيتًا مِنَ الْجِنِّ تَفَلَّتَ الْبَارِحَةَ لِيَقْطَعَ عَلَىَّ صَلاَتِي، فَأَمْكَنَنِي اللَّهُ مِنْهُ، فَأَخَذْتُهُ، فَأَرَدْتُ أَنْ أَرْبُطَهُ عَلَى سَارِيَةٍ مِنْ سَوَارِي الْمَسْجِدِ حَتَّى تَنْظُرُوا إِلَيْهِ كُلُّكُمْ فَذَكَرْتُ دَعْوَةَ أَخِي سُلَيْمَانَ رَبِّ هَبْ لِي مُلْكًا لاَ يَنْبَغِي لأَحَدٍ مِنْ بَعْدِي. فَرَدَدْتُهُ خَاسِئًا ". عِفْرِيتٌ مُتَمَرِّدٌ مِنْ إِنْسٍ أَوْ جَانٍّ، مِثْلُ زِبْنِيَةٍ جَمَاعَتُهَا الزَّبَانِيَةُ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Kecha jinlardan kuchli bir shayton — namozimni buzish uchun — birdan oldimga keldi, lekin Alloh menga uni yengish (imkonini) berdi; bas, men uni ushladim va — sizlarning hammangiz uni koʻrishingiz uchun — uni masjid ustunlaridan biriga bogʻlamoqchi boʻldim; lekin men birodarim Sulaymonning duosini esladim: ‹Va menga — mendan keyin hech kimga (loyiq) boʻlmaydigan bir saltanat ato et› (Sod, 35); shu sabab men uni — laʼnatlangan holda — qoʻyib yubordim», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Кеча жинлардан кучли бир шайтон — намозимни бузиш учун — бирдан олдимга келди, лекин Аллоҳ менга уни енгиш (имконини) берди; бас, мен уни ушладим ва — сизларнинг ҳаммангиз уни кўришингиз учун — уни масжид устунларидан бирига боғламоқчи бўлдим; лекин мен биродарим Сулаймоннинг дуосини эсладим: ‹Ва менга — мендан кейин ҳеч кимга (лойиқ) бўлмайдиган бир салтанат ато эт› (Сод, 35); шу сабаб мен уни — лаънатланган ҳолда — қўйиб юбордим», — деди.
حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ، حَدَّثَنَا مُغِيرَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " قَالَ سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ لأَطُوفَنَّ اللَّيْلَةَ عَلَى سَبْعِينَ امْرَأَةً تَحْمِلُ كُلُّ امْرَأَةٍ فَارِسًا يُجَاهِدُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ، فَقَالَ لَهُ صَاحِبُهُ إِنْ شَاءَ اللَّهُ. فَلَمْ يَقُلْ، وَلَمْ تَحْمِلْ شَيْئًا إِلاَّ وَاحِدًا سَاقِطًا إِحْدَى شِقَّيْهِ ". فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لَوْ قَالَهَا لَجَاهَدُوا فِي سَبِيلِ اللَّهِ ". قَالَ شُعَيْبٌ وَابْنُ أَبِي الزِّنَادِ " تِسْعِينَ ". وَهْوَ أَصَحُّ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Sulaymon (Dovudning oʻgʻli): ‹Bugun kechasi men yetmish ayol bilan (yaqinlik qilib) yotaman — ularning har biri — Alloh yoʻlida jang qiladigan bir chavandoz (oʻgʻil) — homilador boʻladi›, — dedi. Uning hamrohi: ‹Alloh xohlasa (deb ayt)›, — dedi. Lekin Sulaymon shunday (yaʼni «inshaalloh») demadi; shu sabab oʻsha ayollardan hech biri homilador boʻlmadi — yarim (chala) bola tugʻgan bittasidan boshqa», — dedi. Paygʻambar ﷺ yana: «Agar (Paygʻambar) Sulaymon uni (yaʼni «Alloh xohlasa», deb) aytganida edi, u — Alloh yoʻlida jang qiladigan farzandlar (koʻrgan) boʻlardi», — dedi (Shuayb va Ibn Abu Zinod: «Toʻqson (ayol) — (yetmishdan koʻra) toʻgʻriroq», — dedi).Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Сулаймон (Довуднинг ўғли): ‹Бугун кечаси мен етмиш аёл билан (яқинлик қилиб) ётаман — уларнинг ҳар бири — Аллоҳ йўлида жанг қиладиган бир чавандоз (ўғил) — ҳомиладор бўлади›, — деди. Унинг ҳамроҳи: ‹Аллоҳ хоҳласа (деб айт)›, — деди. Лекин Сулаймон шундай (яъни «иншааллоҳ») демади; шу сабаб ўша аёллардан ҳеч бири ҳомиладор бўлмади — ярим (чала) бола туғган биттасидан бошқа», — деди. Пайғамбар ﷺ яна: «Агар (Пайғамбар) Сулаймон уни (яъни «Аллоҳ хоҳласа», деб) айтганида эди, у — Аллоҳ йўлида жанг қиладиган фарзандлар (кўрган) бўларди», — деди (Шуайб ва Ибн Абу Зинод: «Тўқсон (аёл) — (етмишдан кўра) тўғрироқ», — деди).
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَثَلِي وَمَثَلُ النَّاسِ كَمَثَلِ رَجُلٍ اسْتَوْقَدَ نَارًا، فَجَعَلَ الْفَرَاشُ وَهَذِهِ الدَّوَابُّ تَقَعُ فِي النَّارِ ". وَقَالَ " كَانَتِ امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا ابْنَاهُمَا جَاءَ الذِّئْبُ فَذَهَبَ بِابْنِ إِحْدَاهُمَا، فَقَالَتْ صَاحِبَتُهَا إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ. وَقَالَتِ الأُخْرَى إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ. فَتَحَاكَمَتَا إِلَى دَاوُدَ، فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى فَخَرَجَتَا عَلَى سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ فَأَخْبَرَتَاهُ. فَقَالَ ائْتُونِي بِالسِّكِّينِ أَشُقُّهُ بَيْنَهُمَا. فَقَالَتِ الصُّغْرَى لاَ تَفْعَلْ يَرْحَمُكَ اللَّهُ، هُوَ ابْنُهَا. فَقَضَى بِهِ لِلصُّغْرَى ". قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَاللَّهِ إِنْ سَمِعْتُ بِالسِّكِّينِ إِلاَّ يَوْمَئِذٍ، وَمَا كُنَّا نَقُولُ إِلاَّ الْمُدْيَةُ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Mening misolim va odamlarning misoli — olov yoqib, kapalaklar, parvonalar va mana shu hasharotlarni unga tushib (ketishiga yoʻl) qoʻygan kishining misolidek», — dedi. U zot yana: «Ikki ayol bor edi — ularning har birida oʻz bolasi (bilan) edi. Boʻri kelib, ulardan birining bolasini olib ketdi; shunda boshqasi: ‹U sening bolangni olib ketdi›, — dedi. Birinchisi: ‹Yoʻq, u sening bolangni olib ketdi›, — dedi. Bas, ikkalasi (bu) ishni Dovud oldida (hakamlikka) keltirdi — u: ‹Tirik bola — kattaroq ayolga berilsin›, — deb hukm qildi. Soʻng ikkalasi Sulaymon ibn Dovudning oldiga borib, unga (ishni) aytdi. U: ‹Menga pichoq keltiringlar — bolani ikki boʻlakka kesib, ularga taqsimlay›, — dedi. Yoshroq ayol: ‹Alloh senga rahm qilsin! Bunday qilma — chunki bu uning (yaʼni boshqa ayolning) bolasi›, — dedi. Bas, u bolani yoshroq ayolga berdi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Менинг мисолим ва одамларнинг мисоли — олов ёқиб, капалаклар, парвоналар ва мана шу ҳашаротларни унга тушиб (кетишига йўл) қўйган кишининг мисолидек», — деди. У зот яна: «Икки аёл бор эди — уларнинг ҳар бирида ўз боласи (билан) эди. Бўри келиб, улардан бирининг боласини олиб кетди; шунда бошқаси: ‹У сенинг болангни олиб кетди›, — деди. Биринчиси: ‹Йўқ, у сенинг болангни олиб кетди›, — деди. Бас, иккаласи (бу) ишни Довуд олдида (ҳакамликка) келтирди — у: ‹Тирик бола — каттароқ аёлга берилсин›, — деб ҳукм қилди. Сўнг иккаласи Сулаймон ибн Довуднинг олдига бориб, унга (ишни) айтди. У: ‹Менга пичоқ келтиринглар — болани икки бўлакка кесиб, уларга тақсимлай›, — деди. Ёшроқ аёл: ‹Аллоҳ сенга раҳм қилсин! Бундай қилма — чунки бу унинг (яъни бошқа аёлнинг) боласи›, — деди. Бас, у болани ёшроқ аёлга берди», — деди.
وَقَالَ ابْنُ وَهْبٍ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " نِسَاءُ قُرَيْشٍ خَيْرُ نِسَاءٍ رَكِبْنَ الإِبِلَ، أَحْنَاهُ عَلَى طِفْلٍ، وَأَرْعَاهُ عَلَى زَوْجٍ فِي ذَاتِ يَدِهِ ". يَقُولُ أَبُو هُرَيْرَةَ عَلَى إِثْرِ ذَلِكَ وَلَمْ تَرْكَبْ مَرْيَمُ بِنْتُ عِمْرَانَ بَعِيرًا قَطُّ. تَابَعَهُ ابْنُ أَخِي الزُّهْرِيِّ وَإِسْحَاقُ الْكَلْبِيُّ عَنِ الزُّهْرِيِّ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Allohning Rasuli ﷺ ning shunday deganini eshitdim: «Tuyaga minadigan barcha ayollar (yaʼni arab ayollari) orasida — Quraysh ayollari eng yaxshisidir. Ular — oʻz bolalariga mehribon va shafqatli, hamda erlarining mol-mulkini eng yaxshi qoʻriqlovchilardir». Abu Hurayra qoʻshdi: «Imronning qizi Maryam hech qachon tuyaga minmagan».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: «Туяга минадиган барча аёллар (яъни араб аёллари) орасида — Қурайш аёллари энг яхшисидир. Улар — ўз болаларига меҳрибон ва шафқатли, ҳамда эрларининг мол-мулкини энг яхши қўриқловчилардир». Абу Ҳурайра қўшди: «Имроннинг қизи Марям ҳеч қачон туяга минмаган».
حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَمْ يَتَكَلَّمْ فِي الْمَهْدِ إِلاَّ ثَلاَثَةٌ عِيسَى، وَكَانَ فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ رَجُلٌ يُقَالُ لَهُ جُرَيْجٌ، كَانَ يُصَلِّي، فَجَاءَتْهُ أُمُّهُ فَدَعَتْهُ، فَقَالَ أُجِيبُهَا أَوْ أُصَلِّي. فَقَالَتِ اللَّهُمَّ لاَ تُمِتْهُ حَتَّى تُرِيَهُ وُجُوهَ الْمُومِسَاتِ. وَكَانَ جُرَيْجٌ فِي صَوْمَعَتِهِ، فَتَعَرَّضَتْ لَهُ امْرَأَةٌ وَكَلَّمَتْهُ فَأَبَى، فَأَتَتْ رَاعِيًا، فَأَمْكَنَتْهُ مِنْ نَفْسِهَا فَوَلَدَتْ غُلاَمًا، فَقَالَتْ مِنْ جُرَيْجٍ. فَأَتَوْهُ فَكَسَرُوا صَوْمَعَتَهُ، وَأَنْزَلُوهُ وَسَبُّوهُ، فَتَوَضَّأَ وَصَلَّى ثُمَّ أَتَى الْغُلاَمَ فَقَالَ مَنْ أَبُوكَ يَا غُلاَمُ قَالَ الرَّاعِي. قَالُوا نَبْنِي صَوْمَعَتَكَ مِنْ ذَهَبٍ. قَالَ لاَ إِلاَّ مِنْ طِينٍ. وَكَانَتِ امْرَأَةٌ تُرْضِعُ ابْنًا لَهَا مِنْ بَنِي إِسْرَائِيلَ، فَمَرَّ بِهَا رَجُلٌ رَاكِبٌ ذُو شَارَةٍ، فَقَالَتِ اللَّهُمَّ اجْعَلِ ابْنِي مِثْلَهُ. فَتَرَكَ ثَدْيَهَا، وَأَقْبَلَ عَلَى الرَّاكِبِ فَقَالَ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلْنِي مِثْلَهُ. ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى ثَدْيِهَا يَمَصُّهُ ـ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَمَصُّ إِصْبَعَهُ ـ ثُمَّ مُرَّ بِأَمَةٍ فَقَالَتِ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلِ ابْنِي مِثْلَ هَذِهِ. فَتَرَكَ ثَدْيَهَا فَقَالَ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي مِثْلَهَا. فَقَالَتْ لِمَ ذَاكَ فَقَالَ الرَّاكِبُ جَبَّارٌ مِنَ الْجَبَابِرَةِ، وَهَذِهِ الأَمَةُ يَقُولُونَ سَرَقْتِ زَنَيْتِ. وَلَمْ تَفْعَلْ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Beshikda — uch (kishi)dan boshqa — hech kim gapirmagan: (Birinchisi —) Iso; (ikkinchisi —) Bani Isroildan Jurayj deb atalgan bir kishi (edi). U namoz oʻqiyotganda, onasi kelib uni chaqirdi. U (oʻziga oʻzi): ‹Unga javob beraymi yoki namozni davom ettiraymi?› — dedi. (U namozni davom ettirdi) va unga javob bermadi. Onasi: ‹Allohim! Uni — fohishalarning yuzini koʻrmaguncha — vafot ettirma!› — dedi. Bas, u oʻz ibodatxonasida (savmaasida) ekanida, bir ayol kelib, uni yoʻldan urishga (gunohga) urindi, lekin u rad etdi. Bas, u (ayol) bir choʻponning oldiga borib, oʻzini unga — u bilan zino qilish uchun — taklif qildi va keyinroq u bir bola tugʻdi hamda u (bola) Jurayjniki, deb daʼvo qildi. Shu sabab odamlar uning oldiga kelib, uning ibodatxonasini buzdi, uni undan haydab chiqardi va uni haqorat qildi. Jurayj tahorat olib, namoz oʻqidi, soʻng bolaning oldiga kelib: ‹Ey bola! Sening otang kim?› — dedi. Bola: ‹Choʻpon›, — deb javob berdi. (Buni eshitib) odamlar: ‹Biz sening ibodatxonangni oltindan qayta quramiz›, — dedi, lekin u: ‹Yoʻq, loydan boshqa (narsadan) emas›, — dedi. (Uchinchisi — quyidagi voqea qahramoni edi:) Bani Isroildan bir ayol bolasini koʻkragidan emizayotganda, koʻrkam bir chavandoz uning yonidan oʻtdi. U: ‹Allohim! Bolamni unga oʻxshatgin›, — dedi. Shunda bola koʻkrakni qoʻyib, chavandozga yuzlanib: ‹Allohim! Meni unga oʻxshatma›, — dedi. Soʻng bola yana koʻkrakni ema boshladi (Abu Hurayra: «Goʻyo men hozir Paygʻambar ﷺ ni — barmogʻini soʻrgan holda (koʻrsatib turgandek) — koʻrayotgandekman», — dedi). Biroz vaqtdan keyin odamlar — bir choʻri (qul ayol) bilan — oʻtdi va u (bolaning onasi): ‹Allohim! Bolamni mana shunga (yaʼni bu choʻriga) oʻxshatma!› — dedi. Shunda bola koʻkrakni qoʻyib: ‹Allohim! Meni unga oʻxshat›, — dedi. U (onasi) nega (deb) soʻraganda, bola: ‹Chavandoz — zolimlardan biri, bu choʻri esa — oʻgʻrilik va zinoda yolgʻondan ayblanmoqda›, — deb javob berdi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Бешикда — уч (киши)дан бошқа — ҳеч ким гапирмаган: (Биринчиси —) Исо; (иккинчиси —) Бани Исроилдан Журайж деб аталган бир киши (эди). У намоз ўқиётганда, онаси келиб уни чақирди. У (ўзига ўзи): ‹Унга жавоб берайми ёки намозни давом эттирайми?› — деди. (У намозни давом эттирди) ва унга жавоб бермади. Онаси: ‹Аллоҳим! Уни — фоҳишаларнинг юзини кўрмагунча — вафот эттирма!› — деди. Бас, у ўз ибодатхонасида (савмаасида) эканида, бир аёл келиб, уни йўлдан уришга (гуноҳга) уринди, лекин у рад этди. Бас, у (аёл) бир чўпоннинг олдига бориб, ўзини унга — у билан зино қилиш учун — таклиф қилди ва кейинроқ у бир бола туғди ҳамда у (бола) Журайжники, деб даъво қилди. Шу сабаб одамлар унинг олдига келиб, унинг ибодатхонасини бузди, уни ундан ҳайдаб чиқарди ва уни ҳақорат қилди. Журайж таҳорат олиб, намоз ўқиди, сўнг боланинг олдига келиб: ‹Эй бола! Сенинг отанг ким?› — деди. Бола: ‹Чўпон›, — деб жавоб берди. (Буни эшитиб) одамлар: ‹Биз сенинг ибодатхонангни олтиндан қайта қурамиз›, — деди, лекин у: ‹Йўқ, лойдан бошқа (нарсадан) эмас›, — деди. (Учинчиси — қуйидаги воқеа қаҳрамони эди:) Бани Исроилдан бир аёл боласини кўкрагидан эмизаётганда, кўркам бир чавандоз унинг ёнидан ўтди. У: ‹Аллоҳим! Боламни унга ўхшатгин›, — деди. Шунда бола кўкракни қўйиб, чавандозга юзланиб: ‹Аллоҳим! Мени унга ўхшатма›, — деди. Сўнг бола яна кўкракни эма бошлади (Абу Ҳурайра: «Гўё мен ҳозир Пайғамбар ﷺ ни — бармоғини сўрган ҳолда (кўрсатиб тургандек) — кўраётгандекман», — деди). Бироз вақтдан кейин одамлар — бир чўри (қул аёл) билан — ўтди ва у (боланинг онаси): ‹Аллоҳим! Боламни мана шунга (яъни бу чўрига) ўхшатма!› — деди. Шунда бола кўкракни қўйиб: ‹Аллоҳим! Мени унга ўхшат›, — деди. У (онаси) нега (деб) сўраганда, бола: ‹Чавандоз — золимлардан бири, бу чўри эса — ўғрилик ва зинода ёлғондан айбланмоқда›, — деб жавоб берди», — деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عَنْهُ ـ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " أَنَا أَوْلَى النَّاسِ بِابْنِ مَرْيَمَ، وَالأَنْبِيَاءُ أَوْلاَدُ عَلاَّتٍ، لَيْسَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ نَبِيٌّ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Allohning Rasuli ﷺ ning shunday deganini eshitdim: «Men — barcha odamlar orasida Maryamning oʻgʻliga eng yaqinman; va barcha paygʻambarlar — ota tomondan (boʻlgan) birodarlardir; men bilan uning (yaʼni Iso) oʻrtasida hech bir paygʻambar boʻlmagan».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: «Мен — барча одамлар орасида Марямнинг ўғлига энг яқинман; ва барча пайғамбарлар — ота томондан (бўлган) биродарлардир; мен билан унинг (яъни Исо) ўртасида ҳеч бир пайғамбар бўлмаган».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سِنَانٍ، حَدَّثَنَا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ، حَدَّثَنَا هِلاَلُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي عَمْرَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَنَا أَوْلَى النَّاسِ بِعِيسَى ابْنِ مَرْيَمَ فِي الدُّنْيَا وَالآخِرَةِ، وَالأَنْبِيَاءُ إِخْوَةٌ لِعَلاَّتٍ، أُمَّهَاتُهُمْ شَتَّى، وَدِينُهُمْ وَاحِدٌ ". وَقَالَ إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Bu dunyoda ham, oxiratda ham — men barcha odamlar orasida Maryamning oʻgʻli Isoga eng yaqinman. Paygʻambarlar — ota tomondan (boʻlgan) birodarlardir; onalari har xil, lekin dinlari bittadir», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Бу дунёда ҳам, охиратда ҳам — мен барча одамлар орасида Марямнинг ўғли Исога энг яқинман. Пайғамбарлар — ота томондан (бўлган) биродарлардир; оналари ҳар хил, лекин динлари биттадир», — деди.
وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَأَى عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ رَجُلاً يَسْرِقُ، فَقَالَ لَهُ أَسَرَقْتَ قَالَ كَلاَّ وَاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ. فَقَالَ عِيسَى آمَنْتُ بِاللَّهِ وَكَذَّبْتُ عَيْنِي ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Iso — oʻgʻirlik qilayotgan bir kishini koʻrib, undan: ‹Sen oʻgʻirlik qildingmi?› — deb soʻradi. U: ‹Yoʻq, Undan boshqa ibodatga sazovor zot boʻlmagan Allohga qasam (men oʻgʻirlamadim)›, — dedi. Iso: ‹Men Allohga iymon keltiraman va oʻz koʻzlarimni (xato koʻrgan deb) ayblayman›, — dedi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Исо — ўғирлик қилаётган бир кишини кўриб, ундан: ‹Сен ўғирлик қилдингми?› — деб сўради. У: ‹Йўқ, Ундан бошқа ибодатга сазовор зот бўлмаган Аллоҳга қасам (мен ўғирламадим)›, — деди. Исо: ‹Мен Аллоҳга иймон келтираман ва ўз кўзларимни (хато кўрган деб) айблайман›, — деди», — деди.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ، لَيُوشِكَنَّ أَنْ يَنْزِلَ فِيكُمُ ابْنُ مَرْيَمَ حَكَمًا عَدْلاً، فَيَكْسِرَ الصَّلِيبَ، وَيَقْتُلَ الْخِنْزِيرَ، وَيَضَعَ الْجِزْيَةَ، وَيَفِيضَ الْمَالُ حَتَّى لاَ يَقْبَلَهُ أَحَدٌ، حَتَّى تَكُونَ السَّجْدَةُ الْوَاحِدَةُ خَيْرًا مِنَ الدُّنْيَا وَمَا فِيهَا ". ثُمَّ يَقُولُ أَبُو هُرَيْرَةَ وَاقْرَءُوا إِنْ شِئْتُمْ [quran sura="4" aya_start="159" aya_end="159"]{وَإِنْ مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ إِلاَّ لَيُؤْمِنَنَّ بِهِ قَبْلَ مَوْتِهِ وَيَوْمَ الْقِيَامَةِ يَكُونُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا}.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Jonim qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, albatta, Maryamning oʻgʻli (Iso) — yaqinda sizlarning oralaringizga tushib, insoniyat orasida adolat bilan (adolatli hukmdor sifatida) hukm qiladi; u xochni sindiradi, choʻchqalarni oʻldiradi va jizya (yaʼni gʻayrimusulmonlardan olinadigan soliq) boʻlmaydi. Pul shu qadar koʻp boʻladiki, hech kim uni qabul qilmaydi; va Allohga (namozda) bir marta sajda qilish — butun dunyo va undagi barcha narsadan yaxshiroq boʻladi», — dedi. Abu Hurayra qoʻshdi: «Agar xohlasangiz, (mana shu oyatni) oʻqishingiz mumkin: ‹Kitob ahlidan (yahudiy va nasroniylardan) — har biri — uning (yaʼni Isoning) oʻlimidan oldin unga (Allohning elchisi va inson ekaniga) albatta iymon keltiradi; va Qiyomat kuni u ularga qarshi guvoh boʻladi› (Niso, 159)».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, албатта, Марямнинг ўғли (Исо) — яқинда сизларнинг ораларингизга тушиб, инсоният орасида адолат билан (адолатли ҳукмдор сифатида) ҳукм қилади; у хочни синдиради, чўчқаларни ўлдиради ва жизя (яъни ғайримусулмонлардан олинадиган солиқ) бўлмайди. Пул шу қадар кўп бўладики, ҳеч ким уни қабул қилмайди; ва Аллоҳга (намозда) бир марта сажда қилиш — бутун дунё ва ундаги барча нарсадан яхшироқ бўлади», — деди. Абу Ҳурайра қўшди: «Агар хоҳласангиз, (мана шу оятни) ўқишингиз мумкин: ‹Китоб аҳлидан (яҳудий ва насронийлардан) — ҳар бири — унинг (яъни Исонинг) ўлимидан олдин унга (Аллоҳнинг элчиси ва инсон эканига) албатта иймон келтиради; ва Қиёмат куни у уларга қарши гувоҳ бўлади› (Нисо, 159)».
حَدَّثَنَا ابْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ نَافِعٍ، مَوْلَى أَبِي قَتَادَةَ الأَنْصَارِيِّ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَيْفَ أَنْتُمْ إِذَا نَزَلَ ابْنُ مَرْيَمَ فِيكُمْ وَإِمَامُكُمْ مِنْكُمْ ". تَابَعَهُ عُقَيْلٌ وَالأَوْزَاعِيُّ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Maryamning oʻgʻli (Iso) sizlarning oralaringizga tushganda va imomingiz sizlardan (boʻlgan) holda — sizlarning ahvolingiz qanday boʻladi?» — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Марямнинг ўғли (Исо) сизларнинг ораларингизга тушганда ва имомингиз сизлардан (бўлган) ҳолда — сизларнинг аҳволингиз қандай бўлади?» — деди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ فُرَاتٍ الْقَزَّازِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا حَازِمٍ، قَالَ قَاعَدْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ خَمْسَ سِنِينَ، فَسَمِعْتُهُ يُحَدِّثُ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كَانَتْ بَنُو إِسْرَائِيلَ تَسُوسُهُمُ الأَنْبِيَاءُ، كُلَّمَا هَلَكَ نَبِيٌّ خَلَفَهُ نَبِيٌّ، وَإِنَّهُ لاَ نَبِيَّ بَعْدِي، وَسَيَكُونُ خُلَفَاءُ فَيَكْثُرُونَ. قَالُوا فَمَا تَأْمُرُنَا قَالَ فُوا بِبَيْعَةِ الأَوَّلِ فَالأَوَّلِ، أَعْطُوهُمْ حَقَّهُمْ، فَإِنَّ اللَّهَ سَائِلُهُمْ عَمَّا اسْتَرْعَاهُمْ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Bani Isroil — paygʻambarlar tomonidan boshqarilar va hidoyat qilinardi: qachon bir paygʻambar vafot etsa, boshqasi uning oʻrnini egallardi. Mendan keyin paygʻambar boʻlmaydi, lekin — soni koʻpayib boradigan — xalifalar boʻladi», — dedi. Odamlar: «Yo Rasululloh! Bizga nima qilishni buyurasiz?» — dedi. U zot: «Birinchi boʻlib bayʼat berilgan (xalifa)ga itoat qilinglar. Ularning (yaʼni xalifalarning) haqqini ado etinglar — chunki Alloh ulardan — Oʻzi ularning qoʻliga (qaramogʻiga) bergan (kishilarni) boshqarish haqida — soʻraydi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Бани Исроил — пайғамбарлар томонидан бошқарилар ва ҳидоят қилинарди: қачон бир пайғамбар вафот эца, бошқаси унинг ўрнини эгалларди. Мендан кейин пайғамбар бўлмайди, лекин — сони кўпайиб борадиган — халифалар бўлади», — деди. Одамлар: «Ё Расулуллоҳ! Бизга нима қилишни буюрасиз?» — деди. У зот: «Биринчи бўлиб байъат берилган (халифа)га итоат қилинглар. Уларнинг (яъни халифаларнинг) ҳаққини адо этинглар — чунки Аллоҳ улардан — Ўзи уларнинг қўлига (қарамоғига) берган (кишиларни) бошқариш ҳақида — сўрайди», — деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ قَالَ أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْيَهُودَ وَالنَّصَارَى لاَ يَصْبُغُونَ، فَخَالِفُوهُمْ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Yahudiylar va nasroniylar (oq sochlarini) boʻyamaydi; bas, sizlar ular qilgan (ish)ning aksini qilinglar (yaʼni oq soch va soqollaringizni boʻyanglar)», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Яҳудийлар ва насронийлар (оқ сочларини) бўямайди; бас, сизлар улар қилган (иш)нинг аксини қилинглар (яъни оқ соч ва соқолларингизни бўянглар)», — деди.
حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ رَجَاءٍ، أَخْبَرَنَا هَمَّامٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ ثَلاَثَةً فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ أَبْرَصَ وَأَقْرَعَ وَأَعْمَى بَدَا لِلَّهِ أَنْ يَبْتَلِيَهُمْ، فَبَعَثَ إِلَيْهِمْ مَلَكًا، فَأَتَى الأَبْرَصَ. فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ لَوْنٌ حَسَنٌ وَجِلْدٌ حَسَنٌ، قَدْ قَذِرَنِي النَّاسُ. قَالَ فَمَسَحَهُ، فَذَهَبَ عَنْهُ، فَأُعْطِيَ لَوْنًا حَسَنًا وَجِلْدًا حَسَنًا. فَقَالَ أَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الإِبِلُ ـ أَوْ قَالَ الْبَقَرُ هُوَ شَكَّ فِي ذَلِكَ، إِنَّ الأَبْرَصَ وَالأَقْرَعَ، قَالَ أَحَدُهُمَا الإِبِلُ، وَقَالَ الآخَرُ الْبَقَرُ ـ فَأُعْطِيَ نَاقَةً عُشَرَاءَ. فَقَالَ يُبَارَكُ لَكَ فِيهَا. وَأَتَى الأَقْرَعَ فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ شَعَرٌ حَسَنٌ، وَيَذْهَبُ عَنِّي هَذَا، قَدْ قَذِرَنِي النَّاسُ. قَالَ فَمَسَحَهُ فَذَهَبَ، وَأُعْطِيَ شَعَرًا حَسَنًا. قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْبَقَرُ. قَالَ فَأَعْطَاهُ بَقَرَةً حَامِلاً، وَقَالَ يُبَارَكُ لَكَ فِيهَا. وَأَتَى الأَعْمَى فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ يَرُدُّ اللَّهُ إِلَىَّ بَصَرِي، فَأُبْصِرُ بِهِ النَّاسَ. قَالَ فَمَسَحَهُ، فَرَدَّ اللَّهُ إِلَيْهِ بَصَرَهُ. قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْغَنَمُ. فَأَعْطَاهُ شَاةً وَالِدًا، فَأُنْتِجَ هَذَانِ، وَوَلَّدَ هَذَا، فَكَانَ لِهَذَا وَادٍ مِنْ إِبِلٍ، وَلِهَذَا وَادٍ مِنْ بَقَرٍ، وَلِهَذَا وَادٍ مِنَ الْغَنَمِ. ثُمَّ إِنَّهُ أَتَى الأَبْرَصَ فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ، تَقَطَّعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي، فَلاَ بَلاَغَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ ثُمَّ بِكَ، أَسْأَلُكَ بِالَّذِي أَعْطَاكَ اللَّوْنَ الْحَسَنَ وَالْجِلْدَ الْحَسَنَ وَالْمَالَ بَعِيرًا أَتَبَلَّغُ عَلَيْهِ فِي سَفَرِي. فَقَالَ لَهُ إِنَّ الْحُقُوقَ كَثِيرَةٌ. فَقَالَ لَهُ كَأَنِّي أَعْرِفُكَ، أَلَمْ تَكُنْ أَبْرَصَ يَقْذَرُكَ النَّاسُ فَقِيرًا فَأَعْطَاكَ اللَّهُ فَقَالَ لَقَدْ وَرِثْتُ لِكَابِرٍ عَنْ كَابِرٍ. فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ، وَأَتَى الأَقْرَعَ فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ، فَقَالَ لَهُ مِثْلَ مَا قَالَ لِهَذَا، فَرَدَّ عَلَيْهِ مِثْلَ مَا رَدَّ عَلَيْهِ هَذَا فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ. وَأَتَى الأَعْمَى فِي صُورَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ وَابْنُ سَبِيلٍ وَتَقَطَّعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي، فَلاَ بَلاَغَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ، ثُمَّ بِكَ أَسْأَلُكَ بِالَّذِي رَدَّ عَلَيْكَ بَصَرَكَ شَاةً أَتَبَلَّغُ بِهَا فِي سَفَرِي. فَقَالَ قَدْ كُنْتُ أَعْمَى فَرَدَّ اللَّهُ بَصَرِي، وَفَقِيرًا فَقَدْ أَغْنَانِي، فَخُذْ مَا شِئْتَ، فَوَاللَّهِ لاَ أَجْهَدُكَ الْيَوْمَ بِشَىْءٍ أَخَذْتَهُ لِلَّهِ. فَقَالَ أَمْسِكْ مَالَكَ، فَإِنَّمَا ابْتُلِيتُمْ، فَقَدْ رَضِيَ اللَّهُ عَنْكَ وَسَخِطَ عَلَى صَاحِبَيْكَ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U Allohning Rasuli ﷺ ning shunday deganini eshitdi: «Alloh Bani Isroildan uch kishini — bir moxov, bir koʻr va bir kal (boshli kishini) — sinashni xohladi. Bas, U ularning oldiga bir farishta yubordi. Farishta moxovning oldiga kelib: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan narsa nima?› — dedi. U: ‹Chiroyli rang va chiroyli teri — chunki odamlar mendan qattiq jirkanadi›, — deb javob berdi. Farishta unga tegdi va uning kasalligi tuzaldi hamda unga chiroyli rang va goʻzal teri berildi. Farishta undan: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan mol qaysi?› — deb soʻradi. U: ‹Tuya (yoki sigir)›, — deb javob berdi (Rivoyatchi shubhada — moxov yoki kal tuya soʻradi, boshqasi esa sigir soʻradi). Bas, unga (yaʼni moxovga) bir homilador urgʻochi tuya berildi va farishta (unga): ‹Alloh senga bunda barakot bersin›, — dedi. Soʻng farishta kal (boshli kishi)ning oldiga borib: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan narsa nima?› — dedi. U: ‹Men chiroyli soch (yaxshi koʻraman) va bu kasallikdan tuzalishni istayman — chunki odamlar mendan jirkanadi›, — dedi. Farishta unga tegdi va uning kasalligi tuzaldi hamda unga chiroyli soch berildi. Farishta (undan): ‹Sen eng yaxshi koʻradigan mol qaysi?› — deb soʻradi. U: ‹Sigir›, — dedi. Farishta unga bir homilador sigir berib: ‹Alloh senga bunda barakot bersin›, — dedi. Soʻng farishta koʻrning oldiga borib: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan narsa nima?› — deb soʻradi. U: ‹Alloh koʻzimni menga qaytarsa — toki men odamlarni koʻrsam (deyman)›, — dedi. Farishta uning koʻzlariga tegdi va Alloh unga koʻrish (qobiliyatini) qaytardi. Farishta undan: ‹Sen eng yaxshi koʻradigan mol qaysi?› — deb soʻradi. U: ‹Qoʻy›, — deb javob berdi. Farishta unga bir homilador qoʻy berdi. Keyinchalik bu uch homilador hayvon (ham) bola tugʻdi va koʻpaydi — shu darajadaki, (uch kishidan) birining bir vodiyni toʻldiradigan tuyalari, birining bir vodiyni toʻldiradigan sigirlari va birining bir vodiyni toʻldiradigan qoʻylari boʻldi. Soʻng farishta — moxovning shakli va koʻrinishiga kirib — moxovning oldiga borib: ‹Men — kambagʻal bir kishiman; safarda barcha tirikchilik vositalarimni yoʻqotdim. Bugun — Allohdan, soʻng sendan boshqa — hech kim mening hojatimni chiqarmaydi. Senga shunday chiroyli rang, goʻzal teri va shuncha mol bergan Zot nomi bilan (soʻrayman): menga bir tuya ber — toki men manzilimga yetib olsam›, — dedi. U kishi: ‹Mening (boshqa) majburiyatlarim koʻp (shu sabab senga bera olmayman)›, — deb javob berdi. Farishta: ‹Menimcha, men seni taniyman; sen — odamlar qattiq jirkanadigan moxov emasmiding? Sen kambagʻal emasmiding, soʻng Alloh senga (bularning hammasini) berdi-ku?› — dedi. U: ‹(Bu notoʻgʻri,) men bu molni ota-bobolarimdan meros qilib oldim›, — dedi. Farishta: ‹Agar sen yolgʻon gapirayotgan boʻlsang, Alloh seni avvalgi holingga qaytarsin›, — dedi. Soʻng farishta — kal (boshli kishi)ning shakli va koʻrinishiga kirib — kalning oldiga borib, unga birinchisiga aytganini aytdi va u (ham) birinchisi (bergan) javobni berdi. Farishta: ‹Agar sen yolgʻon gapirayotgan boʻlsang, Alloh seni avvalgi holingga qaytarsin›, — dedi. Soʻng farishta — koʻrning shakliga kirib — koʻrning oldiga borib: ‹Men — kambagʻal bir kishi va musofirman; safarda tirikchilik vositalarim tugadi. Bugun — Allohdan, soʻng sendan boshqa — menga yordam beradigan hech kim yoʻq. Senga koʻzingni qaytargan Zot nomi bilan (soʻrayman): menga bir qoʻy ber — toki uning yordami bilan safarimni tugatsam›, — dedi. U kishi: ‹Shubhasiz, men koʻr edim va Alloh menga koʻzimni qaytardi; men kambagʻal edim va Alloh meni boy qildi. Bas, molimdan xohlagan narsangni ol. Allohga qasamki, men — Alloh uchun olayotgan — hech narsangni (olishingda) seni toʻsmayman›, — dedi. Farishta: ‹Molingni oʻzingda saqla. Sizlar (yaʼni uch kishi) sinaldingiz; Alloh sendan rozi va sening ikki hamrohingdan gʻazabnok boʻldi›, — dedi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг шундай деганини эшитди: «Аллоҳ Бани Исроилдан уч кишини — бир мохов, бир кўр ва бир кал (бошли кишини) — синашни хоҳлади. Бас, У уларнинг олдига бир фаришта юборди. Фаришта моховнинг олдига келиб: ‹Сен энг яхши кўрадиган нарса нима?› — деди. У: ‹Чиройли ранг ва чиройли тери — чунки одамлар мендан қаттиқ жирканади›, — деб жавоб берди. Фаришта унга тегди ва унинг касаллиги тузалди ҳамда унга чиройли ранг ва гўзал тери берилди. Фаришта ундан: ‹Сен энг яхши кўрадиган мол қайси?› — деб сўради. У: ‹Туя (ёки сигир)›, — деб жавоб берди (Ривоятчи шубҳада — мохов ёки кал туя сўради, бошқаси эса сигир сўради). Бас, унга (яъни моховга) бир ҳомиладор урғочи туя берилди ва фаришта (унга): ‹Аллоҳ сенга бунда баракот берсин›, — деди. Сўнг фаришта кал (бошли киши)нинг олдига бориб: ‹Сен энг яхши кўрадиган нарса нима?› — деди. У: ‹Мен чиройли соч (яхши кўраман) ва бу касалликдан тузалишни истайман — чунки одамлар мендан жирканади›, — деди. Фаришта унга тегди ва унинг касаллиги тузалди ҳамда унга чиройли соч берилди. Фаришта (ундан): ‹Сен энг яхши кўрадиган мол қайси?› — деб сўради. У: ‹Сигир›, — деди. Фаришта унга бир ҳомиладор сигир бериб: ‹Аллоҳ сенга бунда баракот берсин›, — деди. Сўнг фаришта кўрнинг олдига бориб: ‹Сен энг яхши кўрадиган нарса нима?› — деб сўради. У: ‹Аллоҳ кўзимни менга қайтарса — токи мен одамларни кўрсам (дейман)›, — деди. Фаришта унинг кўзларига тегди ва Аллоҳ унга кўриш (қобилиятини) қайтарди. Фаришта ундан: ‹Сен энг яхши кўрадиган мол қайси?› — деб сўради. У: ‹Қўй›, — деб жавоб берди. Фаришта унга бир ҳомиладор қўй берди. Кейинчалик бу уч ҳомиладор ҳайвон (ҳам) бола туғди ва кўпайди — шу даражадаки, (уч кишидан) бирининг бир водийни тўлдирадиган туялари, бирининг бир водийни тўлдирадиган сигирлари ва бирининг бир водийни тўлдирадиган қўйлари бўлди. Сўнг фаришта — моховнинг шакли ва кўринишига кириб — моховнинг олдига бориб: ‹Мен — камбағал бир кишиман; сафарда барча тирикчилик воситаларимни йўқотдим. Бугун — Аллоҳдан, сўнг сендан бошқа — ҳеч ким менинг ҳожатимни чиқармайди. Сенга шундай чиройли ранг, гўзал тери ва шунча мол берган Зот номи билан (сўрайман): менга бир туя бер — токи мен манзилимга етиб олсам›, — деди. У киши: ‹Менинг (бошқа) мажбуриятларим кўп (шу сабаб сенга бера олмайман)›, — деб жавоб берди. Фаришта: ‹Менимча, мен сени танийман; сен — одамлар қаттиқ жирканадиган мохов эмасмидинг? Сен камбағал эмасмидинг, сўнг Аллоҳ сенга (буларнинг ҳаммасини) берди-ку?› — деди. У: ‹(Бу нотўғри,) мен бу молни ота-боболаримдан мерос қилиб олдим›, — деди. Фаришта: ‹Агар сен ёлғон гапираётган бўлсанг, Аллоҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин›, — деди. Сўнг фаришта — кал (бошли киши)нинг шакли ва кўринишига кириб — калнинг олдига бориб, унга биринчисига айтганини айтди ва у (ҳам) биринчиси (берган) жавобни берди. Фаришта: ‹Агар сен ёлғон гапираётган бўлсанг, Аллоҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин›, — деди. Сўнг фаришта — кўрнинг шаклига кириб — кўрнинг олдига бориб: ‹Мен — камбағал бир киши ва мусофирман; сафарда тирикчилик воситаларим тугади. Бугун — Аллоҳдан, сўнг сендан бошқа — менга ёрдам берадиган ҳеч ким йўқ. Сенга кўзингни қайтарган Зот номи билан (сўрайман): менга бир қўй бер — токи унинг ёрдами билан сафаримни тугацам›, — деди. У киши: ‹Шубҳасиз, мен кўр эдим ва Аллоҳ менга кўзимни қайтарди; мен камбағал эдим ва Аллоҳ мени бой қилди. Бас, молимдан хоҳлаган нарсангни ол. Аллоҳга қасамки, мен — Аллоҳ учун олаётган — ҳеч нарсангни (олишингда) сени тўсмайман›, — деди. Фаришта: ‹Молингни ўзингда сақла. Сизлар (яъни уч киши) синалдингиз; Аллоҳ сендан рози ва сенинг икки ҳамроҳингдан ғазабнок бўлди›, — деди», — деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " بَيْنَمَا امْرَأَةٌ تُرْضِعُ ابْنَهَا إِذْ مَرَّ بِهَا رَاكِبٌ وَهْىَ تُرْضِعُهُ، فَقَالَتِ اللَّهُمَّ لاَ تُمِتِ ابْنِي حَتَّى يَكُونَ مِثْلَ هَذَا. فَقَالَ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلْنِي مِثْلَهُ. ثُمَّ رَجَعَ فِي الثَّدْىِ، وَمُرَّ بِامْرَأَةٍ تُجَرَّرُ وَيُلْعَبُ بِهَا فَقَالَتِ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلِ ابْنِي مِثْلَهَا. فَقَالَ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي مِثْلَهَا. فَقَالَ أَمَّا الرَّاكِبُ فَإِنَّهُ كَافِرٌ، وَأَمَّا الْمَرْأَةُ فَإِنَّهُمْ يَقُولُونَ لَهَا تَزْنِي. وَتَقُولُ حَسْبِي اللَّهُ. وَيَقُولُونَ تَسْرِقُ. وَتَقُولُ حَسْبِي اللَّهُ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U Allohning Rasuli ﷺ ning shunday deganini eshitdi: «Bir ayol bolasini emizayotganda, bir chavandoz yonidan oʻtdi va u (ayol): ‹Allohim! Bolamni — mana shunga (yaʼni bu chavandozga) oʻxshamaguncha — vafot ettirma!› — dedi. Bola: ‹Allohim! Meni unga oʻxshatma›, — dedi va keyin onasining koʻkragiga (yana emishga) qaytdi. (Biroz vaqtdan keyin) ular — odamlar (tomonidan) sudralib, kamsitilayotgan — bir ayol yonidan oʻtdi. Bolaning onasi: ‹Allohim! Bolamni mana shunga oʻxshatma!› — dedi. Bola: ‹Allohim! Meni mana shunga oʻxshat!› — dedi. Soʻng u: ‹Chavandozga kelsak — u kofir; bu ayol esa — (yolgʻondan) zinoda ayblanmoqda va u: «Alloh menga yetarli (U haqiqatni biladi)», — deydi›, — dedi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг шундай деганини эшитди: «Бир аёл боласини эмизаётганда, бир чавандоз ёнидан ўтди ва у (аёл): ‹Аллоҳим! Боламни — мана шунга (яъни бу чавандозга) ўхшамагунча — вафот эттирма!› — деди. Бола: ‹Аллоҳим! Мени унга ўхшатма›, — деди ва кейин онасининг кўкрагига (яна эмишга) қайтди. (Бироз вақтдан кейин) улар — одамлар (томонидан) судралиб, камситилаётган — бир аёл ёнидан ўтди. Боланинг онаси: ‹Аллоҳим! Боламни мана шунга ўхшатма!› — деди. Бола: ‹Аллоҳим! Мени мана шунга ўхшат!› — деди. Сўнг у: ‹Чавандозга келсак — у кофир; бу аёл эса — (ёлғондан) зинода айбланмоқда ва у: «Аллоҳ менга етарли (У ҳақиқатни билади)», — дейди›, — деди», — деди.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ تَلِيدٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " بَيْنَمَا كَلْبٌ يُطِيفُ بِرَكِيَّةٍ كَادَ يَقْتُلُهُ الْعَطَشُ، إِذْ رَأَتْهُ بَغِيٌّ مِنْ بَغَايَا بَنِي إِسْرَائِيلَ، فَنَزَعَتْ مُوقَهَا فَسَقَتْهُ، فَغُفِرَ لَهَا بِهِ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Bir it bir quduq atrofida aylanib, tashnalikdan oʻlay deb turganda, isroillik bir fohisha ayol uni koʻrdi va oʻz kafshini yechib, (u bilan suv olib) uni sugʻordi. Bas, Alloh — oʻsha yaxshi amali sababli — uni magʻfirat qildi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Бир ит бир қудуқ атрофида айланиб, ташналикдан ўлай деб турганда, исроиллик бир фоҳиша аёл уни кўрди ва ўз кафшини ечиб, (у билан сув олиб) уни суғорди. Бас, Аллоҳ — ўша яхши амали сабабли — уни мағфират қилди», — деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّهُ قَدْ كَانَ فِيمَا مَضَى قَبْلَكُمْ مِنَ الأُمَمِ مُحَدَّثُونَ، وَإِنَّهُ إِنْ كَانَ فِي أُمَّتِي هَذِهِ مِنْهُمْ، فَإِنَّهُ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Sizlardan oldingi ummatlar orasida ‹muhaddaslar› (yaʼni — goʻyo ilohiy bir kuch tomonidan ilhomlangandek — keyinchalik rost boʻladigan narsalarni (oldindan) sezadigan kishilar) bor edi; va agar mening ummatim orasida shunday kishilar boʻlsa, (u —) Umar ibn Xattobdir», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Сизлардан олдинги умматлар орасида ‹муҳаддаслар› (яъни — гўё илоҳий бир куч томонидан илҳомлангандек — кейинчалик рост бўладиган нарсаларни (олдиндан) сезадиган кишилар) бор эди; ва агар менинг умматим орасида шундай кишилар бўлса, (у —) Умар ибн Хаттобдир», — деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الصُّبْحِ، ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ، فَقَالَ " بَيْنَا رَجُلٌ يَسُوقُ بَقَرَةً إِذْ رَكِبَهَا فَضَرَبَهَا فَقَالَتْ إِنَّا لَمْ نُخْلَقْ لِهَذَا، إِنَّمَا خُلِقْنَا لِلْحَرْثِ ". فَقَالَ النَّاسُ سُبْحَانَ اللَّهِ بَقَرَةٌ تَكَلَّمُ. فَقَالَ " فَإِنِّي أُومِنُ بِهَذَا أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ ـ وَمَا هُمَا ثَمَّ ـ وَبَيْنَمَا رَجُلٌ فِي غَنَمِهِ إِذْ عَدَا الذِّئْبُ فَذَهَبَ مِنْهَا بِشَاةٍ، فَطَلَبَ حَتَّى كَأَنَّهُ اسْتَنْقَذَهَا مِنْهُ، فَقَالَ لَهُ الذِّئْبُ هَذَا اسْتَنْقَذْتَهَا مِنِّي فَمَنْ لَهَا يَوْمَ السَّبُعِ، يَوْمَ لاَ رَاعِيَ لَهَا غَيْرِي ". فَقَالَ النَّاسُ سُبْحَانَ اللَّهِ ذِئْبٌ يَتَكَلَّمُ. قَالَ " فَإِنِّي أُومِنُ بِهَذَا أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ ". وَمَا هُمَا ثَمَّ. وَحَدَّثَنَا عَلِيٌّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir marta Allohning Rasuli ﷺ bomdod namozini oʻqib, soʻng odamlarga yuzlanib: «Bir kishi sigirni haydab ketayotganda, u birdan uning ustiga minib, uni urdi. Sigir: ‹Biz buning uchun yaratilmaganmiz, balki biz yer haydash uchun yaratilganmiz›, — dedi», — dedi. Shunda odamlar hayratlanib: «Subhanalloh! Sigir gapiradimi?!» — dedi. Paygʻambar ﷺ: «Men bunga ishonaman; Abu Bakr va Umar ham bunga ishonadi — garchi ularning ikkalasi (ham) oʻsha yerda hozir boʻlmagan», — dedi. (U zot yana:) «Bir kishi oʻz qoʻylari orasida ekanida, bir boʻri (hujum qilib,) qoʻylardan birini olib (ketmoqchi boʻldi). U kishi boʻrini — to qoʻyni undan qutqarguncha — quvdi; shunda boʻri: ‹Sen uni mendan qutqarding; lekin yirtqich hayvonlar kunida — meni hisobga olmasa, ularni qoʻriqlaydigan hech bir choʻpon boʻlmaydigan kunda — uni kim qoʻriqlaydi?› — dedi», — dedi. Odamlar hayratlanib: «Subhanalloh! Boʻri gapiradimi?!» — dedi. Paygʻambar ﷺ: «Lekin men bunga ishonaman; Abu Bakr va Umar ham bunga ishonadi — garchi ularning ikkalasi (ham) oʻsha yerda hozir boʻlmagan», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир марта Аллоҳнинг Расули ﷺ бомдод намозини ўқиб, сўнг одамларга юзланиб: «Бир киши сигирни ҳайдаб кетаётганда, у бирдан унинг устига миниб, уни урди. Сигир: ‹Биз бунинг учун яратилмаганмиз, балки биз ер ҳайдаш учун яратилганмиз›, — деди», — деди. Шунда одамлар ҳайратланиб: «Субҳаналлоҳ! Сигир гапирадими?!» — деди. Пайғамбар ﷺ: «Мен бунга ишонаман; Абу Бакр ва Умар ҳам бунга ишонади — гарчи уларнинг иккаласи (ҳам) ўша ерда ҳозир бўлмаган», — деди. (У зот яна:) «Бир киши ўз қўйлари орасида эканида, бир бўри (ҳужум қилиб,) қўйлардан бирини олиб (кетмоқчи бўлди). У киши бўрини — то қўйни ундан қутқаргунча — қувди; шунда бўри: ‹Сен уни мендан қутқардинг; лекин йиртқич ҳайвонлар кунида — мени ҳисобга олмаса, уларни қўриқлайдиган ҳеч бир чўпон бўлмайдиган кунда — уни ким қўриқлайди?› — деди», — деди. Одамлар ҳайратланиб: «Субҳаналлоҳ! Бўри гапирадими?!» — деди. Пайғамбар ﷺ: «Лекин мен бунга ишонаман; Абу Бакр ва Умар ҳам бунга ишонади — гарчи уларнинг иккаласи (ҳам) ўша ерда ҳозир бўлмаган», — деди.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اشْتَرَى رَجُلٌ مِنْ رَجُلٍ عَقَارًا لَهُ، فَوَجَدَ الرَّجُلُ الَّذِي اشْتَرَى الْعَقَارَ فِي عَقَارِهِ جَرَّةً فِيهَا ذَهَبٌ، فَقَالَ لَهُ الَّذِي اشْتَرَى الْعَقَارَ خُذْ ذَهَبَكَ مِنِّي، إِنَّمَا اشْتَرَيْتُ مِنْكَ الأَرْضَ، وَلَمْ أَبْتَعْ مِنْكَ الذَّهَبَ. وَقَالَ الَّذِي لَهُ الأَرْضُ إِنَّمَا بِعْتُكَ الأَرْضَ وَمَا فِيهَا، فَتَحَاكَمَا إِلَى رَجُلٍ، فَقَالَ الَّذِي تَحَاكَمَا إِلَيْهِ أَلَكُمَا وَلَدٌ قَالَ أَحَدُهُمَا لِي غُلاَمٌ. وَقَالَ الآخَرُ لِي جَارِيَةٌ. قَالَ أَنْكِحُوا الْغُلاَمَ الْجَارِيَةَ، وَأَنْفِقُوا عَلَى أَنْفُسِهِمَا مِنْهُ، وَتَصَدَّقَا ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Bir kishi boshqa bir kishidan bir parcha yer sotib oldi va xaridor yerda — oltinga toʻla — bir sopol koʻzani topdi. Xaridor sotuvchiga: ‹Oltiningni ol — chunki men sendan faqat yerni sotib oldim, oltinni sotib olmadim›, — dedi. Yerning (avvalgi) egasi: ‹Men senga yerni — undagi hamma narsasi bilan — sotdim›, — dedi. Bas, ikkalasi (bu) ishni bir kishi oldiga (hakamlikka) olib bordi; u: ‹Sizlarning farzandlaringiz bormi?› — deb soʻradi. Ulardan biri: ‹Mening oʻgʻlim bor›, — dedi. Boshqasi: ‹Mening qizim bor›, — dedi. U kishi: ‹Qizni oʻgʻilga uylantiringlar va (oʻsha) pulni ikkalasiga sarflanglar hamda qolganini sadaqa qilinglar›, — dedi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Бир киши бошқа бир кишидан бир парча ер сотиб олди ва харидор ерда — олтинга тўла — бир сопол кўзани топди. Харидор сотувчига: ‹Олтинингни ол — чунки мен сендан фақат ерни сотиб олдим, олтинни сотиб олмадим›, — деди. Ернинг (аввалги) эгаси: ‹Мен сенга ерни — ундаги ҳамма нарсаси билан — сотдим›, — деди. Бас, иккаласи (бу) ишни бир киши олдига (ҳакамликка) олиб борди; у: ‹Сизларнинг фарзандларингиз борми?› — деб сўради. Улардан бири: ‹Менинг ўғлим бор›, — деди. Бошқаси: ‹Менинг қизим бор›, — деди. У киши: ‹Қизни ўғилга уйлантиринглар ва (ўша) пулни иккаласига сарфланглар ҳамда қолганини садақа қилинглар›, — деди», — деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كَانَ الرَّجُلُ يُدَايِنُ النَّاسَ، فَكَانَ يَقُولُ لِفَتَاهُ إِذَا أَتَيْتَ مُعْسِرًا فَتَجَاوَزْ عَنْهُ، لَعَلَّ اللَّهُ أَنْ يَتَجَاوَزَ عَنَّا. قَالَ فَلَقِيَ اللَّهَ فَتَجَاوَزَ عَنْهُ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Bir kishi odamlarga qarz berar va xizmatkoriga: ‹Agar qarzdor kambagʻal boʻlsa, uni kechir — toki Alloh bizni (ham) magʻfirat qilsa›, — derdi. Bas, u (oʻlimidan keyin) Allohga roʻbaroʻ boʻlganda, Alloh uni magʻfirat qildi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Бир киши одамларга қарз берар ва хизматкорига: ‹Агар қарздор камбағал бўлса, уни кечир — токи Аллоҳ бизни (ҳам) мағфират қилса›, — дерди. Бас, у (ўлимидан кейин) Аллоҳга рўбарў бўлганда, Аллоҳ уни мағфират қилди», — деди.
حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كَانَ رَجُلٌ يُسْرِفُ عَلَى نَفْسِهِ، فَلَمَّا حَضَرَهُ الْمَوْتُ قَالَ لِبَنِيهِ إِذَا أَنَا مُتُّ فَأَحْرِقُونِي ثُمَّ اطْحَنُونِي ثُمَّ ذَرُّونِي فِي الرِّيحِ، فَوَاللَّهِ لَئِنْ قَدَرَ عَلَىَّ رَبِّي لَيُعَذِّبَنِّي عَذَابًا مَا عَذَّبَهُ أَحَدًا. فَلَمَّا مَاتَ فُعِلَ بِهِ ذَلِكَ، فَأَمَرَ اللَّهُ الأَرْضَ، فَقَالَ اجْمَعِي مَا فِيكِ مِنْهُ. فَفَعَلَتْ فَإِذَا هُوَ قَائِمٌ، فَقَالَ مَا حَمَلَكَ عَلَى مَا صَنَعْتَ قَالَ يَا رَبِّ، خَشْيَتُكَ. فَغَفَرَ لَهُ ". وَقَالَ غَيْرُهُ " مَخَافَتُكَ يَا رَبِّ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Bir kishi gunoh ishlar qilar edi va unga oʻlim kelganda, u oʻgʻillariga: ‹Men oʻlganimdan keyin, meni yoqinglar, soʻng ezinglar va kukunni havoga sochib yuboringlar — chunki Allohga qasamki, agar Alloh mening ustimdan qudratga ega boʻlsa, U meni — boshqa hech kimni hech qachon azoblamagandek — azoblaydi›, — dedi. U oʻlganda, oʻgʻillari shunday qildi. Alloh yerga: ‹Sen ushlab turgan uning zarralarini toʻpla›, — deb buyurdi. (Yer) shunday qildi va mana! U (kishi) tik turardi. Alloh (undan): ‹Seni — qilgan ishingni qilishga — nima undadi?› — deb soʻradi. U: ‹Yo Robbim! Men Sendan qoʻrqqan edim›, — deb javob berdi. Bas, Alloh uni magʻfirat qildi», — dedi (Boshqa bir rivoyatchi: «U kishi: ‹Sendan qoʻrqqanim uchun, yo Robbim!› — dedi», — dedi).Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Бир киши гуноҳ ишлар қилар эди ва унга ўлим келганда, у ўғилларига: ‹Мен ўлганимдан кейин, мени ёқинглар, сўнг эзинглар ва кукунни ҳавога сочиб юборинглар — чунки Аллоҳга қасамки, агар Аллоҳ менинг устимдан қудратга эга бўлса, У мени — бошқа ҳеч кимни ҳеч қачон азобламагандек — азоблайди›, — деди. У ўлганда, ўғиллари шундай қилди. Аллоҳ ерга: ‹Сен ушлаб турган унинг зарраларини тўпла›, — деб буюрди. (Ер) шундай қилди ва мана! У (киши) тик турарди. Аллоҳ (ундан): ‹Сени — қилган ишингни қилишга — нима ундади?› — деб сўради. У: ‹Ё Роббим! Мен Сендан қўрққан эдим›, — деб жавоб берди. Бас, Аллоҳ уни мағфират қилди», — деди (Бошқа бир ривоятчи: «У киши: ‹Сендан қўрққаним учун, ё Роббим!› — деди», — деди).
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " نَحْنُ الآخِرُونَ السَّابِقُونَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، بَيْدَ كُلُّ أُمَّةٍ أُوتُوا الْكِتَابَ مِنْ قَبْلِنَا وَأُوتِينَا مِنْ بَعْدِهِمْ، فَهَذَا الْيَوْمُ الَّذِي اخْتَلَفُوا، فَغَدًا لِلْيَهُودِ وَبَعْدَ غَدٍ لِلنَّصَارَى ". "عَلَى كُلِّ مُسْلِمٍ فِى كُلِّ سَبْعَةِ أَيَّامٍ يَوْمٌ يَغْسِلُ رَأْسَهُ وَجَسَدَهُ"
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Biz — (dunyoga kelishda) oxirgimiz, lekin Qiyomat kuni (hammadan) oldinda boʻlamiz. (Avvalgi) ummatlarga Kitob (yaʼni samoviy kitob) bizdan oldin berilgan, bizga esa muqaddas Kitob ulardan keyin berilgan. Mana shu (yaʼni juma) — ular ixtilof qilgan kundir. Bas, (shanba) kuni yahudiylarga, undan keyingi (yakshanba) kuni nasroniylarga belgilandi. Har bir musulmonga — har yetti kunda bir kun (yaʼni jumada) boshini va tanasini yuvish — vojibdir», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Биз — (дунёга келишда) охиргимиз, лекин Қиёмат куни (ҳаммадан) олдинда бўламиз. (Аввалги) умматларга Китоб (яъни самовий китоб) биздан олдин берилган, бизга эса муқаддас Китоб улардан кейин берилган. Мана шу (яъни жума) — улар ихтилоф қилган кундир. Бас, (шанба) куни яҳудийларга, ундан кейинги (якшанба) куни насронийларга белгиланди. Ҳар бир мусулмонга — ҳар етти кунда бир кун (яъни жумада) бошини ва танасини ювиш — вожибдир», — деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَنْ أَكْرَمُ النَّاسِ قَالَ " أَتْقَاهُمْ ". قَالُوا لَيْسَ عَنْ هَذَا نَسْأَلُكَ. قَالَ " فَيُوسُفُ نَبِيُّ اللَّهِ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir marta Allohning Rasuli ﷺ dan: «Odamlarning eng sharaflisi kim?» — deb soʻraldi. U zot: «Sizlarning eng taqvodoringiz (yaʼni Allohdan eng qoʻrqadiganingiz)», — dedi. Ular: «Biz sizdan bu haqda soʻramayapmiz», — dedi. U zot: «Unday boʻlsa, — Allohning paygʻambari — Yusuf», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир марта Аллоҳнинг Расули ﷺ дан: «Одамларнинг энг шарафлиси ким?» — деб сўралди. У зот: «Сизларнинг энг тақводорингиз (яъни Аллоҳдан энг қўрқадиганингиз)», — деди. Улар: «Биз сиздан бу ҳақда сўрамаяпмиз», — деди. У зот: «Ундай бўлса, — Аллоҳнинг пайғамбари — Юсуф», — деди.
حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " تَجِدُونَ النَّاسَ مَعَادِنَ، خِيَارُهُمْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ خِيَارُهُمْ فِي الإِسْلاَمِ إِذَا فَقِهُوا، وَتَجِدُونَ خَيْرَ النَّاسِ فِي هَذَا الشَّأْنِ أَشَدَّهُمْ لَهُ كَرَاهِيَةً ". " وَتَجِدُونَ شَرَّ النَّاسِ ذَا الْوَجْهَيْنِ، الَّذِي يَأْتِي هَؤُلاَءِ بِوَجْهٍ، وَيَأْتِي هَؤُلاَءِ بِوَجْهٍ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Sizlar koʻrasizki, odamlar har xil tabiatdadir. Johiliyat davrida eng yaxshi boʻlganlar — Islomda (ham) eng yaxshidir — agar ular diniy ilmni anglasalar. Va sizlar koʻrasizki, bu borada (yaʼni hukmronlik istagida) odamlarning eng yaxshisi — undan eng koʻp nafratlanadiganidir. Va sizlar koʻrasizki, odamlarning eng yomoni — ikkiyuzlamachi (kishi)dir — u bularning oldiga bir yuz bilan, boshqalarning oldiga boshqa yuz bilan keladi (yaʼni munofiq)», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Сизлар кўрасизки, одамлар ҳар хил табиатдадир. Жоҳилият даврида энг яхши бўлганлар — Исломда (ҳам) энг яхшидир — агар улар диний илмни англасалар. Ва сизлар кўрасизки, бу борада (яъни ҳукмронлик истагида) одамларнинг энг яхшиси — ундан энг кўп нафратланадиганидир. Ва сизлар кўрасизки, одамларнинг энг ёмони — иккиюзламачи (киши)дир — у буларнинг олдига бир юз билан, бошқаларнинг олдига бошқа юз билан келади (яъни мунофиқ)», — деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا الْمُغِيرَةُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " النَّاسُ تَبَعٌ لِقُرَيْشٍ فِي هَذَا الشَّأْنِ، مُسْلِمُهُمْ تَبَعٌ لِمُسْلِمِهِمْ، وَكَافِرُهُمْ تَبَعٌ لِكَافِرِهِمْ ".
"وَالنَّاسُ مَعَادِنُ، خِيَارُهُمْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ خِيَارُهُمْ فِي الإِسْلاَمِ إِذَا فَقِهُوا، تَجِدُونَ مِنْ خَيْرِ النَّاسِ أَشَدَّ النَّاسِ كَرَاهِيَةً لِهَذَا الشَّأْنِ حَتَّى يَقَعَ فِيهِ."
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Bu borada (yaʼni hukmronlik huquqida) Quraysh qabilasi odamlardan ustundir. Musulmonlar ulardan (boʻlgan) musulmonlarga ergashadi, kofirlar esa ulardan (boʻlgan) kofirlarga ergashadi. Odamlar har xil tabiatdadir: Johiliyat davrida eng yaxshi boʻlganlar — Islomda (ham) eng yaxshidir — agar ular diniy ilmni anglasalar. Va sizlar koʻrasizki, bu borada (yaʼni hukmronlikda) odamlarning eng yaxshisi — unga (yaʼni hukmronlik fikriga) eng koʻp nafratlanadiganidir — to unga bayʼat berilguncha», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Бу борада (яъни ҳукмронлик ҳуқуқида) Қурайш қабиласи одамлардан устундир. Мусулмонлар улардан (бўлган) мусулмонларга эргашади, кофирлар эса улардан (бўлган) кофирларга эргашади. Одамлар ҳар хил табиатдадир: Жоҳилият даврида энг яхши бўлганлар — Исломда (ҳам) энг яхшидир — агар улар диний илмни англасалар. Ва сизлар кўрасизки, бу борада (яъни ҳукмронликда) одамларнинг энг яхшиси — унга (яъни ҳукмронлик фикрига) энг кўп нафратланадиганидир — то унга байъат берилгунча», — деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الْفَخْرُ وَالْخُيَلاَءُ فِي الْفَدَّادِينَ أَهْلِ الْوَبَرِ، وَالسَّكِينَةُ فِي أَهْلِ الْغَنَمِ، وَالإِيمَانُ يَمَانٍ، وَالْحِكْمَةُ يَمَانِيَةٌ ". سُمِّيَتِ الْيَمَنَ لأَنَّهَا عَنْ يَمِينِ الْكَعْبَةِ، وَالشَّأْمَ عَنْ يَسَارِ الْكَعْبَةِ، وَالْمَشْأَمَةُ الْمَيْسَرَةُ، وَالْيَدُ الْيُسْرَى الشُّؤْمَى، وَالْجَانِبُ الأَيْسَرُ الأَشْأَمُ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Allohning Rasuli ﷺ ning shunday deganini eshitdim: «Kibr va takabburlik — sahroyi badaviylarning xususiyatidir, vazminlik (osudalik) esa — qoʻy egalarida (boʻladi). Iymon — yamanlikdir va hikmat (ham) — yamanlikdir (yaʼni yamanliklar haqiqiy iymon va hikmat bilan mashhurdir)» (Abu Abdulloh (Buxoriy): «Yaman shu sabab (shunday) atalganki, u — Kaʼbaning oʻng tomonida joylashgan; Shom esa shu sabab (shunday) atalganki, u — Kaʼbaning chap tomonida joylashgan», — dedi).Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: «Кибр ва такаббурлик — саҳройи бадавийларнинг хусусиятидир, вазминлик (осудалик) эса — қўй эгаларида (бўлади). Иймон — яманликдир ва ҳикмат (ҳам) — яманликдир (яъни яманликлар ҳақиқий иймон ва ҳикмат билан машҳурдир)» (Абу Абдуллоҳ (Бухорий): «Яман шу сабаб (шундай) аталганки, у — Каъбанинг ўнг томонида жойлашган; Шом эса шу сабаб (шундай) аталганки, у — Каъбанинг чап томонида жойлашган», — деди).
حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَعْدٍ، ح قَالَ يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ هُرْمُزَ الأَعْرَجُ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قُرَيْشٌ وَالأَنْصَارُ وَجُهَيْنَةُ وَمُزَيْنَةُ وَأَسْلَمُ وَأَشْجَعُ وَغِفَارُ مَوَالِيَّ لَيْسَ لَهُمْ مَوْلًى، دُونَ اللَّهِ وَرَسُولِهِ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Quraysh, ansorlar, Juhayna, Muzayna, Aslam, Ashjaʼ va Gʻifor (qabilalari) — mening doʻstlarimdir va ularning — Allohdan va Uning elchisidan boshqa — himoyachisi yoʻq», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Қурайш, ансорлар, Жуҳайна, Музайна, Аслам, Ашжаъ ва Ғифор (қабилалари) — менинг дўстларимдир ва уларнинг — Аллоҳдан ва Унинг элчисидан бошқа — ҳимоячиси йўқ», — деди.
حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَعْدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ هُرْمُزَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " قُرَيْشٌ وَالأَنْصَارُ وَجُهَيْنَةُ وَمُزَيْنَةُ وَأَسْلَمُ وَغِفَارُ وَأَشْجَعُ مَوَالِيَّ، لَيْسَ لَهُمْ مَوْلًى دُونَ اللَّهِ وَرَسُولِهِ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Quraysh, ansorlar, Juhayna, Muzayna, Aslam, Gʻifor va Ashjaʼ (qabilalari) — mening yordamchilarimdir va ularning — Allohdan boshqa — himoyachisi (xoʻjasi) yoʻq», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Қурайш, ансорлар, Жуҳайна, Музайна, Аслам, Ғифор ва Ашжаъ (қабилалари) — менинг ёрдамчиларимдир ва уларнинг — Аллоҳдан бошқа — ҳимоячиси (хўжаси) йўқ», — деди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَسْلَمُ سَالَمَهَا اللَّهُ، وَغِفَارُ غَفَرَ اللَّهُ لَهَا ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Alloh Aslam qabilasini omon saqlasin va Alloh Gʻifor qabilasini magʻfirat qilsin!» — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Аллоҳ Аслам қабиласини омон сақласин ва Аллоҳ Ғифор қабиласини мағфират қилсин!» — деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ ثَوْرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أَبِي الْغَيْثِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى يَخْرُجَ رَجُلٌ مِنْ قَحْطَانَ يَسُوقُ النَّاسَ بِعَصَاهُ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Qahton qabilasidan bir kishi — odamlarni hassasi bilan haydab (yaʼni ularni zoʻravonlik va zulm bilan boshqarib) — chiqmaguncha, Qiyomat qoyim boʻlmaydi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Қаҳтон қабиласидан бир киши — одамларни ҳассаси билан ҳайдаб (яъни уларни зўравонлик ва зулм билан бошқариб) — чиқмагунча, Қиёмат қойим бўлмайди», — деди.
حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي حَصِينٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " عَمْرُو بْنُ لُحَىِّ بْنِ قَمَعَةَ بْنِ خِنْدِفَ أَبُو خُزَاعَةَ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Amr ibn Luhay ibn Qamʼa ibn Xindif — Xuzoa (qabilasi)ning otasi (yaʼni ajdodi) edi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Амр ибн Луҳай ибн Қамъа ибн Хиндиф — Хузоа (қабиласи)нинг отаси (яъни аждоди) эди», — деди.
حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ أَسْلَمُ وَغِفَارُ وَشَىْءٌ مِنْ مُزَيْنَةَ وَجُهَيْنَةَ ـ أَوْ قَالَ شَىْءٌ مِنْ جُهَيْنَةَ أَوْ مُزَيْنَةَ ـ خَيْرٌ عِنْدَ اللَّهِ ـ أَوْ قَالَ ـ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ أَسَدٍ وَتَمِيمٍ وَهَوَازِنَ وَغَطَفَانَ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Aslam, Gʻifor va Muzayna hamda Juhaynadan baʼzi (kishilar) — yoki (u zot:) ‹Juhayna yoki Muzaynadan baʼzi (kishilar)›, dedi — Alloh nazarida — yoki (u zot:) ‹Qiyomat kuni›, dedi — Asad, Tamim, Havozin va Gʻatafon (qabilalari)dan yaxshiroqdir», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Аслам, Ғифор ва Музайна ҳамда Жуҳайнадан баъзи (кишилар) — ёки (у зот:) ‹Жуҳайна ёки Музайнадан баъзи (кишилар)›, деди — Аллоҳ назарида — ёки (у зот:) ‹Қиёмат куни›, деди — Асад, Тамим, Ҳавозин ва Ғатафон (қабилалари)дан яхшироқдир», — деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، أَخْبَرَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَا بَنِي عَبْدِ مَنَافٍ، اشْتَرُوا أَنْفُسَكُمْ مِنَ اللَّهِ، يَا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ اشْتَرُوا أَنْفُسَكُمْ مِنَ اللَّهِ، يَا أُمَّ الزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ عَمَّةَ رَسُولِ اللَّهِ، يَا فَاطِمَةُ بِنْتَ مُحَمَّدٍ، اشْتَرِيَا أَنْفُسَكُمَا مِنَ اللَّهِ، لاَ أَمْلِكُ لَكُمَا مِنَ اللَّهِ شَيْئًا، سَلاَنِي مِنْ مَالِي مَا شِئْتُمَا ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Ey Bani Abd Manof! Oʻzlaringizni Allohdan sotib oling (yaʼni amal qilib, oʻzingizni Uning azobidan qutqaring); ey Bani Abdulmuttalib! Oʻzlaringizni Allohdan sotib oling; ey Zubayr ibn Avvomning onasi — Allohning Rasulining ammasi (yaʼni Safiyya), va ey Muhammadning qizi Fotima! Oʻzlaringizni Allohdan sotib oling — chunki men sizlarni Alloh huzurida (azobdan) himoya qila olmayman. Sizlar (ikkalangiz) mening mol-mulkimdan xohlaganingizcha soʻrashingiz mumkin», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Эй Бани Абд Маноф! Ўзларингизни Аллоҳдан сотиб олинг (яъни амал қилиб, ўзингизни Унинг азобидан қутқаринг); эй Бани Абдулмутталиб! Ўзларингизни Аллоҳдан сотиб олинг; эй Зубайр ибн Аввомнинг онаси — Аллоҳнинг Расулининг аммаси (яъни Сафийя), ва эй Муҳаммаднинг қизи Фотима! Ўзларингизни Аллоҳдан сотиб олинг — чунки мен сизларни Аллоҳ ҳузурида (азобдан) ҳимоя қила олмайман. Сизлар (иккалангиз) менинг мол-мулкимдан хоҳлаганингизча сўрашингиз мумкин», — деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلاَ تَعْجَبُونَ كَيْفَ يَصْرِفُ اللَّهُ عَنِّي شَتْمَ قُرَيْشٍ وَلَعْنَهُمْ يَشْتِمُونَ مُذَمَّمًا وَيَلْعَنُونَ مُذَمَّمًا وَأَنَا مُحَمَّدٌ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Alloh meni — Qurayshning haqorati va laʼnatidan — qanday himoya qilishi sizni hayratga solmaydimi? Ular ‹Muzammam›ni haqorat qiladi va ‹Muzammam›ni laʼnatlaydi, holbuki men — Muhammadman (Muzammam emasman)», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Аллоҳ мени — Қурайшнинг ҳақорати ва лаънатидан — қандай ҳимоя қилиши сизни ҳайратга солмайдими? Улар ‹Музаммам›ни ҳақорат қилади ва ‹Музаммам›ни лаънатлайди, ҳолбуки мен — Муҳаммадман (Музаммам эмасман)», — деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ مَثَلِي وَمَثَلَ الأَنْبِيَاءِ مِنْ قَبْلِي كَمَثَلِ رَجُلٍ بَنَى بَيْتًا فَأَحْسَنَهُ وَأَجْمَلَهُ، إِلاَّ مَوْضِعَ لَبِنَةٍ مِنْ زَاوِيَةٍ، فَجَعَلَ النَّاسُ يَطُوفُونَ بِهِ وَيَعْجَبُونَ لَهُ، وَيَقُولُونَ هَلاَّ وُضِعَتْ هَذِهِ اللَّبِنَةُ قَالَ فَأَنَا اللَّبِنَةُ، وَأَنَا خَاتِمُ النَّبِيِّينَ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Mening — mendan oldingi boshqa paygʻambarlarga nisbatan — misolim — bir uyni chiroyli va goʻzal qilib qurgan, lekin (faqat) bir burchakda bitta gʻisht (qoʻyiladigan) joyni (qoldirgan) kishining misolidek. Odamlar uning atrofida aylanib, goʻzalligiga hayron boʻladi, lekin: ‹Qaniydi, mana shu gʻisht oʻz joyiga qoʻyilsa edi!› — deydi. Bas, men — oʻsha gʻishtman va men — paygʻambarlarning oxirgisiman», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Менинг — мендан олдинги бошқа пайғамбарларга нисбатан — мисолим — бир уйни чиройли ва гўзал қилиб қурган, лекин (фақат) бир бурчакда битта ғишт (қўйиладиган) жойни (қолдирган) кишининг мисолидек. Одамлар унинг атрофида айланиб, гўзаллигига ҳайрон бўлади, лекин: ‹Қанийди, мана шу ғишт ўз жойига қўйилса эди!› — дейди. Бас, мен — ўша ғиштман ва мен — пайғамбарларнинг охиргисиман», — деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ أَبُو الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم " سَمُّوا بِاسْمِي، وَلاَ تَكْتَنُوا بِكُنْيَتِي "
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abulqosim (yaʼni Paygʻambar ﷺ): «Mening ismim bilan ism qoʻyinglar, lekin mening kunyam bilan kunya qoʻymanglar», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абулқосим (яъни Пайғамбар ﷺ): «Менинг исмим билан исм қўйинглар, лекин менинг куням билан куня қўйманглар», — деди.